Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Maj.2010, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na dnu svetske lestvice u navodnjavanju
BEOGRAD - U Srbiji se navodnjava samo oko 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta, dok se u svetu navodnjava oko 17 procenata obradivih površina, izjavio je Tanjugu stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZ ZS) pokazali su da je u Srbiji prošle godine navodnjavano ukupno 27.246 hektara površina, a Gulan je podsetio da ukupne obradive poljoprivredne površine u zemlji iznose oko 4,1 milion hektara.
On je ukazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da se u Srbiji navodnjavaju nešto veće površine nego što to zvanični statistički podaci pokazuju, jer u njih nije uključeno navodnjavanje u staklenicima i plastenicima.
Površine koje se navodnjavaju u staklenicima i plastenicima iznose između 15.000 i 20.000 hektara, što znači da se u zemlji navodnjava ukupno između 40.000 i 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, precizirao je Gulan.
On je upozorio da u Srbiji postoji problem zapuštenosti sistema za navodnjavanje, zbog čega voda ne stiže na površine kojima je navodnjavanje potrebno, napominjući da bi postojećim sistemima u Vojvodini moglo da se navodnjava 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 60.000 hektara.
"U nekadašnjoj Jugoslaviji na ovim površinama su bili stvoreni uslovi za navodnjavanje 180.000 hektara, a dobar deo tih kanala i hidrosistema koji se nalaze u Srbiji danas je u korovu", istakao je Gulan.
Cilj izgradnje hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav pre 33 godine, u koji se procenjuje da je uloženo oko milijardu dolara, bio je upravo navodnjavanje oko 500.000 hektara oranica u Vojvodini, kazao je Gulan.
On je dodao da kanal D-T-D- danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta.
"Pored toga u Vojvodini postoji i 22.000 kilometara kanala, pa ako bi se navodnjavalo samo po 100 metara sa svake strane, to bi već bilo navodnjavanje ogromnih površina na kojima bi se razvijala intenzivna poljoprivredna proizvodnja", istakao je Gulan.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav je trenutno zapušten i ne ispunjava više skoro nijednu funkciju zbog kojih je građen, naveo je on, dodajući da o zapuštenosti kanala najbolje govore činjenice da se u njima trenutno nalazi, kako se procenjuje, 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.
Gulan je napomenuo i da je taj sistem do pre tri godine korišćen samo za odvođenje vode sa milion hektara obradivih površina, ali da sada to više nije moguće.
On je ukazao na važnost povećanja površina u zemlji koje se navodnjavaju, kako zbog rezultata naučnih analiza koji su pokazali da je u Srbiji u toku jednog veka 51 godina sušna, tako i veće proizvodnje hrane, koja bez vode nije moguća.
"Bez navodnjavanja nema intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a bez nje ni konkurentnosti ni na domaćem ni na svetskom tržištu" , dodao je Gulan.
Prema njegovim rečima štete od suša samo u jednoj godini, kao što je to bilo pre tri godine, veće su od ukupnog ulaganja u sisteme za navodnjavanje.
"Da bi rešila ove probleme Srbija mora prvo da u parlamentu usvoji strategiju o razvoju poljoprivrede, a zatim hitno da donese dugoročni plan borbe sa sušom i racionalan program navodnjavanja obradivih površina, ukoliko želi da ostane značajan proizvođač i izvoznik hrane", istakao je Gulan.
Analiza Svetske meteorološke organizacije ukazuju da će se prosečna temperatura na globalnom nivou već ove godine uvećati za dva stepena Celzijusove skale, dodao je on, napominjući da je Srbija u toku proteklih devet godina već tri puta bila podvrgnuta ekstremno visokim temperaturama tokom letnjeg perioda.
Gulan je ponovio da se mora imati u vidu da je tokom proteklih 100 godina na teritoriji Srbije svaka druga godina bila u proseku sušna, što je još jedan dokaz da je važno da se trajnije reši problem navodnjavanja.
Prema njegovim rečima, još masovnije navodnjavanje moglo bi da se ostvari ukoliko se individualnim proizvođačima obezbede jeftini krediti, čak i beskamatni, čime bi bila olakšana nabavka uređaja za navodnjavanje, bilo da je reč o agregatima za prenos vode, ili nabavci sistema "kap po kap".
On je kazao i da smatra da se budući sušni period može savladati veoma uspešno ako se brzo i stručno poradi na stvaranju novih domaćih biljnih vrsta koje će zahtevati manje vode za istu količinu suve materije ploda i biti otpornije na očekivani ekstremno visoki sušni period.
Pored stvaranja novih sorti, Gulan je kao posebno važan zadatak domaćih poljoprivrednih stručnjaka naveo i istraživačke radove sa ciljem da se utvrdi koji bi način zalivanja najviše odgovarao različitim vrstama zemljišta i biljaka u raznim regionima Srbije.
"Smatram da je vreme da se vizionarski projekat sa početka druge polovine 19. veka, o izgradnji plovnog puta Dunav - Vardar- Egejsko more, ponovo oživi", rekao je Gulan i ukazao da bi se time stvorio novi međunarodni plovni put i rešio, između ostalog, problem navodnjavanja u središnjem i južnom delu Srbije.
On je zaključio da će u budućnosti možda biti potrebno da se razmišlja i o obezbeđenju vode za navodnjavanje Šumadije, izgradnjom kanala Sava - Velika Morava - Zapadna Morava.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
