Izvor: B92, 07.Dec.2021, 10:36
Srbija i životna sredina: "Grejna sezona je okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha"
Sa početkom grejne sezone dolaze dani u kojima vazduh ima miris i ukus. Šta sve udišemo zimi i kako to utiče na naše zdravlje?
Budite se ušuškani u toplom domu, ali umesto zimske idile, kroz prozor ugledate vazduh u nekoliko nijansi sive.
Opaža se čulima mirisa, ukusa i vida, a glavne sastojke isporučuje grejna sezone.
Dimnjaci neumorno ispuštaju otrovne materije i po pravilu podsete na za sada naizgled nerešiv problem na Balkanu - tokom novembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo bili među najzagađenijima na svetu, često ustupajući to mesto manjim gradovima širom zemalja bivše Jugoslavije.
U Srbiji neki od njih su Valjevo, Šabac, Bor, Lazarevac, Niš, Užice, a na to ukazuju i izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine.
"Nedvosmisleno je utvrđeno da je grejna sezona okidač za povećanje nivoa zagađenosti vazduha", kaže Jasminka Jang, programska direktorka RES fondacije koja se bavi pitanjem energetike i klimatskih promena za BBC na srpskom.
Osim centralnog grejanja na koje je priključena petina domaćinstava u Srbiji, za zagrevanje se većinski koriste struja ili individualna ložišta - a u njima različiti energenti.
Ugalj - najveći zagađivač
Ugalj je najgore fosilno gorivo, navodi Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
"Svi ugljovodonici pri sagorevanju, ukoliko je ono potpuno, prelaze u ugljen-dioksid i vodenu paru.
"Pošto ugalj pored organske materije sadrži i nečistoće kao što su sumpor i toksični elementi, i to se oslobađa u vazduhu u vidu sumpor-dioksida ili čestica arsena, nikla, kalijuma, olova, radioaktivnih elemenata i svega što ugalj u sebi ima", objašnjava.
Kako se što bolje ugrejati uz pomoć peći?
U zemljama regiona ima više miliona domaćinstava koja se greju uređajima koji su tehnološki zastareli.
Jovović objašnjava da individualne peći koje se koriste u Srbiji nisu loše, ali da su predviđene za tačno određeni tip goriva.
"Veliki broj peći iz 1990-tih je napravljeno da se u njima lože kvalitetnija goriva, odnosno bolji ugljevi, a ljudi unutra lože šta stignu.
"Što je gorivo lošije, ono ne sagori u ložištu kako treba, nego zagoreva duž dimnjaka i čunka, a puno toga nesagorelog izbaci u atmosferu", navodi profesor Jovović.
Dodaje da se na taj način dobija mnogo ugljen-monoksida, čađi i čestica koje peć izbacuje napolje.
"Osim što je energetski neefikasno, ljudi se ne ugreju kako treba", kaže.
Smatra da je i drvo koje se koristi raznovrsno.
"Neko kupuje bolje i malo ga prosuši, a ako ima određeni kotao za drvo dobija pristojno sagorevanje.
"Ali dosta ljudi loži sirovo drvo koje nabavljaju tako što odu u šumu i poseku ga", objašnjava.
Kaže da bi bilo najbolje da svi pređu na pelet, pošto je on bolji nego mazut, otpad ili ugalj.
"Ipak, to ima drugu stranu medalje - seče se ogromna količina šume", navodi.
Takođe, paljivanjem peleta, jalovine i sirovog lignita stvaraju se azotni oksidi.
Oni se često koriste u proizvodnji azotne kiseline, lakova, boja, raketnog goriva i eksploziva.
Nastaju pri svakom sagorevanju, zato što u vazduhu dolazi do međusobne reakcije azota i kiseonika na visokim temperaturama.
"Do njegove emisije dolazi bilo da su u pitanju saobraćaj, kućna ložišta ili ložišta industrija i energetskih postrojenja.
"Energent sam može da bude besprekorno čist, ali će se prilikom sagorevanja stvoriti azotovi oksidi koji su svakako štetni". dodaje Jovović.
Oni se brzo razlažu u atmosferi i reaguju sa drugim supstancama koje se obično nalaze u vazduhu, što može da dovede do stvaranja ozona ili smoga, kao i azotne kiseline koja je glavni sastojak kiselih kiša.
Izlaganje azotovim oksidima dovodi do iritacije disajnih puteva i pluća.
U ukupnim emisijama azotnih oksida sektor proizvodnje električne i toplotne energije imao je najveći udeo - od 54 odsto.
Toplane snage manje od 50 megavata (postrojenja koja se uglavnom koriste u javnom sektoru za zagrevanje individualnih objekata) i individualna ložišta učestvovala su sa pet odsto.
Ostatak čine industrija, saobraćaj, poljoprivreda i drugi izvori, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (AZŽS).
"Monitoring sistemi Agencije za zaštitu životne sredine i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja obuhvataju nekoliko parametara produkata sagorevanja, tipa azotove okside, sumpor-dioksid, PM 10 i/ili PM 2.5 frakcije čestica - a šta čestice u sebi sadrže, to niko ne zna", kaže Đorđević.
"Sezonske razlike srednjih vrednosti koncentracija PM 10, pri čemu su veće njihove vrednosti u hladnoj nego u toploj sezoni, postojale su gotovo na svim mernim stanicama", piše u izveštaju.
Tako je u Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Zaječaru i Zrenjaninu došlo do prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2.5.
Dodaje se da je u brojnim istraživanjima pokazana veza između srednje godišnje vrednosti ovih čestica i zdravstvenih efekata na stanovništvo.
U organizam se unose udisanjem i preko kože.
'Gasna komora'
Osim toga, Đorđević navodi da individualna ložišta predstavljaju takozvane niske izvore emisija.
"Dimnjaci iz ložišta, odnosno kuća, na maloj visini, u kombinaciji sa čestim temperaturnim inverzijama atmosfere (kada je u višim predelima toplije nego u nižim) doprinose da se emitovani otrovni gasovi gomilaju u prizemni sloj atmosfere", navodi.
Naročito ako su dani bez vetra.
"Gornji sloj atmosfere deluje kao poklopac na loncu sabijajući zagađenje u prizemni sloj, zbog čega ono ne može da se penje u više slojeve čime bi se njegova koncentracija smanjila, umesto toga ona se sve više povećava.
"Mi se u takvim uslovima praktično nađemo u gasnoj komori", kaže.
Šta donosi centralno grejanje?
Sistem centralnog grejanja postoji u 67 jedinica lokalne samouprave, odnosno u 58 gradova u Srbiji.
Proteže se dužinom 2.800 kilometara sa ukupno 23.042 podstanica, a više od 20 odsto domaćinstava je priključeno, pokazuju podaci iz Nacrta Prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
U brojkama za 2020. godinu, to znači da su radijatori u skoro 1.900.000 stanova bili topli s početkom grejne sezone 15. oktobra, a u njoj će uživati do 15. aprila.
Čini nam se da je daljinsko grejanje jako zastupljeno, ali nije baš tako sjajna situacija, kaže Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
"Više ljudi ga nema, nego što ga ima", navodi on za BBC na srpskom.
Dodaje da se za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi prirodni gas (80 odsto), ugalj (7,8 odsto), naftni derivati (11,7) odsto i biomasa (jedan odsto).
Drugim rečima, centralno grejanje nastaje sagorevanjem prirodnog gasa, mazuta i uglja.
Tako se, na primer, za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca koriste termoelektrane Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla A, a "Panonske termoelektrane-toplane" opslužuju gradske toplane u Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.
Osim toplana u Kragujevcu i Boru, retko koja radi na ugalj, kaže Jovović.
"Beogradske toplane uglavnom koriste prirodni gas, retko tečna goriva i mazute.
"Valjevo je, na primer, nedavno prešlo na utečnjeni gas, takozvani TNG, što je isto kao da lože prirodni gas", navodi.
Đorđević objašnjava da je prirodni gas najčistije fosilno gorivo.
"Iako sagorevanje bilo čega u nekoj meri oslobađa štetne materije, najmanje ih proizilazi iz sagorevanja prirodnog gasa", kaže ona.
Nafta takođe sadrži određeni udeo toksičnih elemenata, dodaje, te je podjednako pogubna po kvalitet vazduha.
Razvijanje centralnog grejanja u Srbiji
Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji počeli su intenzivnije da se razvijaju u drugoj polovini 20. veka.
"U početku su se kao primarni energent koristili ugalj i mazut, a kasnije od 1963. prirodni gas", navodi se u Izveštaju o radu sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji u 2020. godini koji je izradilo udruženje Toplane Srbije.
Usledila je gasifikacija velikog dela Vojvodine 1990-tih godina.
Jovović kaže da se taj potez proširio na ostatak Srbije dvehiljaditih.
"Tada je veliki broj toplana prešao na gas, kao i privatne zgrade", navodi.
Kako zagađen vazduh utiče na zdravlje?
Izloženost aerozagađenju je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, kaže doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti.
Navodi da se posledice kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda.
"Najsitnije čestice koje se udišu iz zagađenog vazduha dolaze do respiratornih bronhiola i alveola, te oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća", navodi ona za BBC na srpskom.
Štetne čestice dospevaju u krvotok, dodaje.
"Tu se talože i oštećuju krvne sudove stvarajući mikrotrombove.
"Oni kasnije završavaju u srcu, tj. arterijama i krvnim sudovima koji hrane vitalne organe kao što su srce i mozak", objašnjava.
Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje:
Plavšić navodi da je aerozagađenje kao štetan uticaj na respiratorne i kardiovaskularne organe najevidentniji i najbolje dokumentovan.
"Taj štetan uticaj ide od najlakših respiratornih simptoma, preko češćih infekcija gornjeg i donjeg respiratornog trakta, zatim hiperreaktivnosti disajnih puteva, alergijskih reakcija, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla.
"Akutne respiratorne infekcije izazvane virusima i bakterijama se češće javljaju u jesenjim i zimskim mesecima", navodi.
Vremenom nastaju trajne promene strukture pluća čija je funkcija smanjena, dodaje.
Da li maska zaista štiti od zagađenja?
Jedina opcija jeste da se prate indeksi kvaliteta vazduha - preko sajta Agencije za zaštitu životne sredine, stranica poput World Air Quality Index, kao i aplikacija Air Visual i Air Care.
Njihova svrha jeste da nas informišu kako vazduh tog dana utiče na nas i naše zdravlje, kao i šta u određenim uslovima treba da radimo ili ne, navodi Jasminka Jang iz RES fondacije.
"Kada je vazduh u zelenoj zoni, odličnog kvaliteta, nemamo ograničenja.
"Ali kako se pomera u žutu, narandžastu, crvenu pa čak i ljubičastu zonu, to podrazumeva smanjenje aktivnosti napolju", kaže.
Kako da utičete na smanjenje zagađenja vazduha:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
