Izvor: Blic, 13.Jan.2013, 15:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ševarlić: Ako treba, i na referendum o GMO

Ukoliko Srbija sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije genetski modifikovanih proizvoda, trebalo bi da raspiše referendum ili da traži da za našu zemlju važe uslovi koji važe u EU, rekao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

- Ustupak bi mogle da učine SAD uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije - objasnio je Ševarlić.

Za i protiv genetski modifikovane hrane u Srbiji

Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa 'štapa sa šargarepom' koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU koje se različito ponašaju prema GMO .

Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.

- Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu - naglasio je Ševarlić.

Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.

Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.

- Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji - naveo je Ševarlić.

- Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017 - podvukao je Ševarlić.

Nastavak na Blic...