Izvor: RTS, 21.Jul.2013, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šekspirovski duh pirotskog pozorišta
Pirotsko Narodno pozorište, najmanji profesionalni ansambl u Srbiji, iako se finansira samo iz opštinskog budžeta, uspeva da angažuju reditelje, scenografe i kostimografe sa strane i, što je važnije, da stvara odlične predstave. Nagrade ih nisu promenile.
Počeci prve pozorišne družine u Pirotu datiraju od 1887. godine, a profesionalni pozorišni ansambl u tom gradu postoji već sedamdeset godina.
Iako, zbog malog broja glumaca, imaju problema sa repertoarom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uspeli su da postanu pozorišni lauretati i ove sezone: na 49. susretima „Joakim Vujić", ubedljivo su trijumfovali sa dve predstave.
To, ipak, ništa nije promenilo u ovom pozorištu, kaže glumica Natalija Geleban: "Mi radimo i posle nagrada, kao i pre nagrada. Nagrade dođu i prođu..."
Koliko je pozorište važno za taj grad potvrđuje verna publika, zbog koje se i glumci trude da daju sve od sebe.
"Verni obožavaoci našeg pozorišta koji redovno dolaze na predstave, pretplatnici, kada nas sretnu na ulici, čestitaju nam i raduju se našem uspehu", naglašava Aleksandra Stojanović, glumica. "Tako da je, eto, i to potvrda da pozorište treba da postoji, i da treba da radi i dalje.
Teško je biti glumac u malom gradu. Još se pamti prva zabranjena predstava u bivšoj Jugoslaviji „Mrešćenje šarana", za koju je tražena odgovornost. Pirotsko pozorište je opstalo. Ipak, malo pozorište ima i svoje prednosti.
"Kada sam završio akademiju, pitali su me da li je to pravi potez - vratiti se u malo pozorište", kaže glumac Milan Nakov. "Nikad se nisam pokajao. Stekao sam iskustvo, rutinu, ispekao zanat."
Za mladog stvaraoca, bez obzira na to da li je reč o pozorištu ili nekoj drugoj oblasti, veći je izazov rad u manjoj sredini, smatra Gradimir Filipović, direktor Narodnog pozorišta Pirot:
"Makar za početak. A, onda ako si kvalitetan i ako ti se tu otvore karte, što bi se reklo, svet je veliki, tako da mogu lakše da se snađu."
Premijera za kraj sezone je predstava na pirotskom dijalektu "U noći punog meseca". Takve predstave uvek imaju puno gledalište.
"Treba negovati pirotski dijalekat iz nekoliko razloga", naglašava glumac Zoran Živković. "Na televiziji možemo videti neke glumce koji igraju Piroćance, ali to nije to. Oni karikiraju pirotski govor. Mi treba da ga negujemo, mi koji živimo u Pirotu."
Za nekoliko dana, glumci odlaze na zasluženi odmor. Pre toga, sa novom predstavom obići će nekoliko pirotskih sela. Kažu, da je to metafora duhovne esencije života. Šekspirovski, u karavanu, kao nekada...
rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910
