Izvor: B92, 23.Feb.2012, 15:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sećanje na žrtve neonacizma

Berlin -- Nemačka kancelarka uputila izvinjenje porodicama žrtava neonacističkog nasilja. Posle otkrivanja "Neonacističkog podzemlja", društvo osuđuje povratak prošlosti.

Savezna kancelarka Angela Merkel izvinila se porodicama žrtava neonacističkog terora u prošloj deceniji za to što su ih istražni organi sumnjičili da su umešani u ova ubistva. Kancelarka je, tri meseca posle otkrivanja terorističke grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Nacionalsocijalističko podzemlje", govorila na komemorativnom skupu u Koncertnoj dvorani na Žandarmerijskom trgu u Berlinu.

Govoreći kratko o svakom ubijenom posebno, kancelarka se izvinila što su istražni organi, ne prepoznajući u ubistvima neonacističku pozadinu, sumnjičili i porodice i rođake ubijenih.

„Protekle godine za vas su, drage porodice ubijenih, morale biti noćna mora bez kraja i konca. Zato vas molim za oproštaj", rekla je kancelarka.

Pored oko 1.200 gostiju, ljudi iz nemačke politike i privrede, i predstavnika civilnog društva, na komemoraciji su učestvovali i članovi porodica ubijenih.

„Ubistva koja je počinila teroristička ćelija su napad na našu zemlju. Ona su sramota za našu zemlju", rekla je kancelarka obećavajući članovima porodica žrtava da će zločini biti u potpunosti istraženi, a počinioci i njihovi pomagači izvedeni pred sud.

„S desnim ekstremistima mi nemamo baš ništa zajedničko", rekla je ona obraćajući se članovima svoje Demohrišćanske stranke (CDU) u Demnu u istočnonemačkoj saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. „Tu neće biti nikakve tolerancije", naglasila je kancelarka.

Žrtve i porodice

Kćerka Envera Šimšeka, vlasnika cvećare i prve žrtve ubijene 2000. godine, sa ogorčenjem i ljutnjom govorila je o tome kako su istražni organi sumnjičili članove njene porodice da imaju veze sa ubistvom, ali i pozvala sve u nemačkom društvu da „zajedno spreče da se to ne dogodi i drugim porodicama" i dodala da je „zajedništvo jedino rešenje".

Otac jednog od ubijenih je na komemorativnom skupu, u govoru održanom na turskom jeziku, zatražio da se do kraja rasvetle ubistva izražavajući pri tome puno poverenje u nemačko pravosuđe i nazivajući Angelu Merkel „našom kancelarkom".

Istovremeno je odbio ponuđenu novčanu odštetu države, ali je zatražio da ulica u gradu Kaselu, u kojoj je njegov sin i rođen i ubijen, ponese njegovo ime.

Uspavana državna bezbednost

Trojka iz Cvikaua: Uve Benhart, Uve Mundlos i Beate Žepe (DW/DPA)

Teroristička ćelija "Nacionalsocijalističko podzemlje” je potpuno slučajno otkrivena u novembru 2011. godine, posle požara u njihovom tajnom štabu. Od tada se u Nemačkoj raspravlja o tome zašto su politika i službe bezbednosti godinama potcenjivale opasnost od desničarskog ekstremizma.

Zato je osnovan i istražni odbor u Bundestagu (gornjem domu Skupštine).

Tihe serijske ubice

U razdoblju između 2000. i 2006. godine, širom Nemačke je bilo ubijeno devetoro građana stranog porekla, sedmoro turskog i dvoje grčkog, a 2007. je ubijena i jedna policajka, dok je njen kolega bio teško ranjen.

Teroristi, koji su osnovali grupu pod nazivom „Nacionalsocijalističko podzemlje", izvršili su nekoliko bombaških napada na strance - Jevreje u Nemačkoj, te izveli čitav niz oružanih pljački banaka.

Savezna kancelarka Angela Merkel je u govoru istakla da je komemoracija posvećena žrtvama „Neonacističkog podzemlja", ali i svim drugim žrtvama neonacističkog i ekstremno desničarskog nasilja u poslednje dve decenije.

Njih je, prema navodima vlasti i organizacija koje se bore protiv neonacizma i pomažu žrtvama, bilo između 150 i 180.

Nemci i "oni drugi Nemci"

Predstavnici udruženja migranata, pre svih turska udruženja, s jedne strane pozdravljaju održavanje svečane komemorativne sednice najvišeg državnog vrha, ali ipak ostaju suzdržani. Tako je, recimo, Kenan Kolat, lider Turaka u Nemačkoj, izjavio da „ono što su političari početkom devedesetih izjavljivali nakon napada desnih ekstremista na strance u Melnu ili Zolingenu, mogu danas doslovno ponoviti - od tada se ništa nije promenilo". Prema njegovom mišljenju, važno je da se „desničarski radikalizam osudi, ali to nije dovoljno".

Sličnog je mišljenja i Diter Grauman, predsednik Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. On zahteva da ova svečana komemorativna sednica u Berlinu „bude više od pukog simbola solidarnosti i saučešća". Prema njegovom mišljenju, nužno je nedvosmisleno se izjasniti za „odlučnu borbu protiv desnice", te da tome potom treba da slede i konkretna dela.

„Antisemitizmu i rasizmu ne smemo dati nikakav prostor, ni politički niti u društvu", naglasio je Grauman.

Zastave na državnim ustanovama u Berlinu, ali i u nekim saveznim pokrajinama, spuštene su na pola koplja. U mnogim školama i preduzećima širom zemlje je u znak poštovanja prema žrtvama neonacista održan minut ćutanja, a u Berlinu i Hamburgu su na jedan minut zastala vozila gradskog saobraćaja.

Skupu u Berlinu je, prema protokolu, trebalo da se obrati Kristijan Vulf, predsednik Nemačke, koji je 17. februara podneo ostavku (v. Nemački predsednik podneo ostavku) i najavio da će ga na tom skupu odmeniti savezna kancelarka Angela Merkel.

ARD: Izveštaj o komemoraciji u Koncertnoj dvorani u Berlinu*

YouTube/ARD - Link: http://www.youtube.com/watch?v=UBpM8FWu9M0

-----

*) - B92 ne odgovara za sadržaj izveštaja.

Nastavak na B92...

Danas: Sramota za Nemačku