Izvor: RTS, 19.Avg.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sankcije za "pse rata"
Neophodna je izmena krivičnog zakona koja bi omogućila kažnjavanje ljudi koji iz Srbije idu u druge zemlje da se bore, rekao je za RTS ministar Rasim Ljajić. Onima koji organizuju odlazak ljudi na ratišta pretila bi zatvorska kazna do 12 godina, a pojedincu pet godina zatvora, rekao je Ljajić i dodao da država, ipak, ne može da preuzme ulogu porodice.
Potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je da naša države nema tačne podatke koliko ljudi iz Srbije učestvuje na ratištima širom sveta, već da postoje samo procene o tome. Prema njegovim rečima o tome se govori tek kada neko pogine.
Međutim, Ljajić je rekao da precizne podatke nemaju ni druge države i dodao da na primer samo u Siriji učestvuju borci iz 74 države sveta na obe zaraćene strane.
Gostujući u emisiji "Oko", Ljajić je rekao da Socijaldemokratska partija Srbije traži da se promeni zakon kako bi se kaznili oni koji idu da ratuju na ratištima širom sveta.
Prema toj inicijativi koja je podneta patlamentu onima koji organizuju odlazak ljudi iz Srbije na ratišta pretila bi zatvorska kazna do 12 godina zatvora, a pojedincu bi bila zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Prema Ljajićevim rečima, takav zakon bi imao dvostruku namenu, da deluje preventivo i da oni koji idu na ratišta znaju da će biti sankcionisani.
"Ali, država ne može da preuzme ulogu porodice. Ti ljudi su zastranili sa verom", naveo je Ljajić i dodao da državu ne zanima da li neko odlazi iz verskih razloga ili zato što je za to plaćen.
Država treba da ima izmenu krivičnog zakona, smatra Ljajić i navodi primere Jordana, Kuvajta, Nemačke, Australije koje su donele slične zakone kojima se kažnjava odlazak na strana ratišta.
Ministar kaže da mnoge zemlje imaju problem sa time i da je 500 dobrovoljaca iz EU u Siriji, na frontu neke od dve zaraćene strane.
"Država ima pravo da propiše kao krivično delo ratovanje u drugim državama. U Nemačkoj i Francuskoj se zabranjuje priključenje vojnim i paravojnim formacijama. Ovo što mi hoćemo da uradimo već su uradile mnoge države regiona", istakao je Ljajić.
Govoreći o tome ko su ljudi koji odlaze u druge države da ratuju, Ljajić je rekao da su to ljudi koji otkrivaju veru i hoće da je vrate izvornim principima.
"Radi se o mladim ljudima često sa društvene margine, koji hoće da se dokažu na ovakav način", smatra ministar.
Ljajić je istakao da nijedan svetski verski autoritet nije podržao odlazak ljudi na ratišta. Prema njegovim rečima, postoje dve vrste vehabija, oni koji nisu agresivni i nisu nametljivi, ali i radikalne grupe koje misle da imaju misiju da reislamizuju ljude u Sandžaku.
Ministar ipak smatra da organizatori, nisu ljudi iz Sandžaka s obzirom da je u pitanju mala sredina i da bi se to sigurno znalo.
Komentarišući to što je predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu svoje prezime iz Džudžević promenio u Džudžo, Ljajić je rekao da je tako nešto besmisleno u vremenu "kada ljudi nemaju 'leba da jedu".
Dodao je da je to sada glavna šala u Novom Pazaru i istakao da jedan odsto ljudi neće slediti Džudža i promeniti prezime.
"Ako do 2017, kao što je rekao, većina ljudi promeni prezime, ja ću da kupim kofer i da se iselim iz Novog Pazara, ali sam siguran da to neće da se desi", naglasio je Ljajić.
Šansa za srpski izvoz
Što se tiče spoljno-trgovinskih odnosa sa Rusijom, Ljajić je rekao da to što su neke zemlje uvele sankcije Rusiji i prekinule odnose sa njom može da bude šansa za srpski izvoz, ali da Srbija ima problem sa kvantitetom i kontinuitetom u isporuci.
"Ukoliko nastavimo sa izvozom i posle ovih sankcija on može da ide između 300 i 350 miliona dolara. To je nešto što su naši potencijali, ali to nije dovoljno. Ako se uđe na to tržište, postoji šansa da se na tom tržištu dugotrajno ostaje", kaže Ljajić i ističe da je sada "borba za rusko tržište".
Dodaje da Ministarstvo trgovine kontaktira sa ruskim kompanijama i da se razvijaju odnosi sa trgovinskim lancima iz Rusije.
"Dakle, nije ništa, ali nije ni nešto od čega će naša provreda da procveta, ali je problem kvantitet i kontinuitet u isporuci voća", kaže Ljajić.
Ističe da Srbija ima velike šanse sa izvozom jabuka i da je prošle godine izvezeno 160.000 tona, a da bi ove godine moglo da se izveze između 250.000 i 300.000 tona jabuka.
Ljajić je naglasio da povećanjem izvoza na rusko tržište Srbija ne želi da ugrozi odnose sa zemljama Evropske unije, ali ni sporazum o slobodnoj spoljno-trgovinskoj razmeni sa Ruskom Federacijom.
Dodaje i da je pooštrena kontrola prilikom uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda, kako se ne bi ponovila situacija sa mesom izvezenim u Rusiju.
Upitan kako će se na potrošače odraziti to što je "Agrokor" kupio "Merkator" i da li postoji opasnost od oligopola, Ljajić je rekao da to neće imati negativne efekte na potrošače jer će moći da nabave jeftiniju robu nego sada.
"Mislim da neće biti poseban efekat, da će konkurencije biti - nije realno da se 'Delez' dogovara sa 'Agrokorom' oko cena. Prema tome, može se očekivati da roba ne bude skuplja nego sad", rekao je Ljajić.
Kada je reč o otvaranju novih trgovinskih lanaca, Ljajić je rekao da je izvesno da će nemačka kompanija "Lidl" doći u Srbiju, da će im distributivni centar biti u Staroj Pazovi, ali da još uvek nije izvesno kada će to biti zbog problema sa izdavanjem dozvola za gradnju.
