Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Nov.2010, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SANU: Svečanost "Godina Pavla Savića"

BEOGRAD -

Obeležavajući 100 godina od rođenja Pavla Savića, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) danas je održan skup posvećen našem velikom naučniku iz oblasti fizičke hemije i nekadašnjem predsedniku Akademije.

Pred prepunom svečanom salom SANU, u prisustvu porodice akademika Savića, predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra obrazovanja Žarka Obradovića, skup je otvorio predsednik Akademije, akademik Nikola Hajdin, ukazavši na Savićev veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << doprinos našoj i svetskoj nauci, ali i razvoju SANU čiji je predsednik bio punih 10 godina.

Hajdin je podsetio na životni i radni put našeg velikana iz oblasti fizičke hemije koji je rođen 1909. godine u Solunu, diplomirao na beogradskom Univerzitetu, a kao stipendista francuske vlade četiri godine proveo u Parizu na Institutu za radijum. Tu je kao prvi asistemnt Irene Žolio Kiri 1937. i 1938. godine otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima, što je direktno dovelo do otkrića nuklearne fisije, cepanja uranovog jezgra, za šta je Oto Han dobio Nobelovu nagradu.

Unapređena saradnja

Hajdin je naglasio da je SANU izborom Savića za njenog predsednika 1971. godine, od protokolarne postala radna institucija u kojoj su se se razvijala i unapređivala izuzetna istraživanja u svim naučnim oblastimsa, ali i negovalo kulturno stvaralaštvo.

On je dodao da je u to vreme unapređena saradnja sa drugim akademnijama i srodnim institucijama u svetu, kako na istotku, tako i na zapadu.

"Zahvaljujući svom ličnom angažovanju, ali i velikim ugledom koji je uživao u našoj i međunarodnoj javnosti, akademik Savić se zalagao za jačanje uloge nauke i inovacionog rada u društvu, za smanjenje migracije naučnika i veću odgovornost naučnika u trošenju sredstava za nauku, za integraciju nauke u sistem školovanja i bolju organizaciju naučnoistraživačkog rada u institutima i njihovo povezivanje sa industrijom, kao i za uspostavljanje objektivnih kriterijuma za ocenjivanje naučnih rezultata - dakle za ideje koje su i danas vrlo aktuelne", rekao je Hajdin.

Istakavši da je akademik Savić dao nemerljiv doprinos ugledu i razvoju Akademije, Hajdin je napomenuo da je bio aktivan do poslednjeg dana, jer je svoj poslednji naučni rad objavio nekoliko meseci pre kraja života, u svojoj 85. godini.

Đelić: Nemerljiv uticaj

Govoreći o velikom naučniku, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić rekao je da se Savićev uticaj na nauku i danas merljiv.

On je napomenuo da su angažovanje velikog broja mladih naučnika Instituta Vinča, čiji je Savić bio osnivač, i tesna saradnja sa fakultetima doveli do toga da danas čak pola od svih naučnih radova dolazi iz oblasti fizike i hemije u kojima radi manje od trećine naučnika.

Đelić je napomenuo da i u vreme krize u kome se nalazimo treba prepoznati interes zemlje i investirati u naučnu i tehnološku infrastrukturu.

On je naveo da je u narednom periodu za investiciije u naučnu i tehnološku infrastrukturu u Srbiji obezbeđeno 400 miliona evra koji će poboljšati uslove za rad i život naučnika.

Najavio je, takođe, da će biti nabavljena oprema za naučno-istraživački rad, vredna 100 miliona evra, a jedan od najvećih projekata na kome se radi je izgradnja Centra za materijale i nanonauke na Novom Beogradu.

"Taj centar čija je vrednost procenjena na 24 miliona evra sadržaće opremu koja je neophodna istraživačima u domenu fizike, hemije i sličnih oblasti", kazao je ministar za nauku i dodao da je srpska nauka proteklih meseci načinila značajne pomake u odnosu na zemlje u regionu, pa i centralnoj Evropi.

Otvaranje laboratorija

U okviru tog Centra, kako je naveo, planirano je otvaranje laboratorija za fabrikaciju i karakterizaciju nanosistema i materijala, ali i postavljanje druge opreme koju su istraživači iz više institucija kandidovali kroz ciklus za naučne projekte.

Podaci o tome od danas su dostupni i na internet sajtu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj a biće otpočet i proces konsultacija sa naučnom zajednicom, dodao je Đelić.

On je rekao da se na konkurs za naučne projekte prijavilo 50 odsto više ljudi nego u prethodnom ciklusu naučnih projekata, a da je među njima 1.700 mladih istraživača.

U oblastima fizike, hemije i nauke o materijalima učešće u projektima prijavilo je 250 njih, naveo je Đelić.

On je najavio i da se u decembru očekuje početak učlanjenja Srbije u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja (CERN).

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević skrenuo je pažnju na to da Savić nikada nije odvajao nastavu od nauke, smatrajući da je nauka sastavni deo visokog obrazovanja.

Ceo vek edukacije

Još dok je studirao fizičku hemiju, zbog nedostatka kadra, radio je kao aistent volonter, napomenuo je Kovačević, ukazavši da je ceo njegov radni vek prožet i edukacijom, držeći nastavu na različitim fakultetima.

Tokom Drugog svetskog rata njegova levičarska orijentacija od rane mladosti odvela ga je u narodno oslobodilački pokret, da bi 1945. postao redovni profesor na katedri za fizičku hemiju, podsetio je rektor.

KOvačević je primetio da je Savićev uticaj kao profesora fizičke hemije teško bilo razdvojiti od rada na stvaranju Instituta Vinča, gde su diplomirani studenti imali dobre uslove za život i rad.

"Visoki nastavni standardi koje je Pavle Savić od početka uspostavljao, donoseći iskustva razvijenih zapadnih zemalja, predstavljaju temelj nastave fizičke hemije i u njenom sadašnjem vidu", rekao je Kovačević.

"Kada pogledate reformu obrazovanja, taj ozloglašeni Bolonjski proces, svi kažu da je to novo. U Srbiji to je povratak na staro, povratak da učimo svoju decu kao što su Pavla Savića učili Mika Petrović Alas i Milutin Milanković, kao što je on učio svoje studente, kao što su mene učili moji učitelji. Bolonja u Srbiji nije ništa novo, Srbija samo treba da se vrati tradicionalnom sistemu vrednosti i svom školskom sistemu koji je bio jedan od najboljih u svetu", zaključio je Kovačević.

O delu Pavla Savića govorili su i direktor Instituta za nuklearna istraživanja "Vinča", prof. dr Jovan Nedeljković i dekan Fakulteta za fizičku hemiju prof. dr Šćepan Miljanić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...