Izvor: Politika, 23.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski rulet na Kipru
Zahvaljujući svom geostrateškom položaju, koji je na raskršću puteva i interesa velikih sila, uspećemo da nadigramo obe strane... Trebamo i jednim i drugima pa zašto ne bismo bili prijatelji sa obema stranama i to iskoristili da dobijemo finansijsku pomoć i od Istoka i od Zapada...
To što je u ostvarivanju ovakvih nauma u vreme hladnog rata uspevao predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, ne znači da to može da uspe ijednoj evropskoj zemlji u sadašnjim geopolitičkim okolnostima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Štaviše, Kipar je proteklih dana dokazao da ta igra sa velikim igračima može biti i te kako opasna.
Kiparskim političarima se već duže vreme činilo da, zbog svog položaja, Kipar ima takav značaj da će se veliki igrači tući oko naklonosti Nikozije. I naizgled mnogo toga je išlo u prilog te ideje. Najpre, kiparski geografski položaj je takav da su se proteklih najmanje šest decenija na ovom mediteranskom ostrvu ispretpletali vojni, politički i ekonomski interesi Velike Britanije, Rusije, Grčke, Turske, Libana i Izraela. Štaviše, izuzev sa Turskom, Kipar je gajio veoma dobre odnose sa svim članicama NATO-a pa su tako kiparske baze korišćene za logističku podršku američkim i ostalim koalicionim snagama koje su učestvovale u ratu u Avganistanu i Iraku.
S druge strane, Kipar je uspeo da izazove samo blage kritike Zapada na to što se sumnjalo da je rusko oružje preko njegovih luka stiglo do snaga sirijskog predsednika Bašara al Asada. U isto vreme zahvaljujući poslovnom modelu zasnovanom na niskim porezima, neproveravanju porekla kapitala, kao i mreži advokata i knjigovođa koji su spremni da zastupaju vlasnike u senci, Kipar je postao ofšor utočište za brojne bogataše, a izgleda najviše onih sa ruskim pasošom. Na sve ove okolnosti, činjenica da je otkriveno nalazište gasa u kiparskim teritorijalnim vodama vredno najverovatnije oko 100 milijardi evra, činilo se, kao siguran dokaz da će se Evropska unija i Rusija prosto potući oko toga ko će spasiti Kipar od bankrota. I zaista došlo je do svojevrsne tuče EU i Rusije, ali je Kipar ovog puta više bio vreća za udaranje nego lepa Helena oko koje se bore Paris i Menelaj.
EU, a pre svega zvanični Berlin, pokušali su da iskoriste to što je Kipar pred bankrotom tako što su pomoć Nikoziji uslovili. Da bi dobio 10 milijardi evra od „trojke” međunarodnih kreditora, Nikozija je imala uslov da prikupi 5,8 milijardi evra tako što će jednokratno oporezovati štedne uloge u kiparskim bankama, koji su ukupno teški oko 70 milijardi evra. Sasvim je očigledno da je Berlin time hteo da kazni Kiprane za dugogodišnje flertovanje sa Rusima, ali i da pokaže Moskvi da je Afroditino ostrvo i dalje geostrateško područje EU, budući da bi dobar deo od 5,8 milijardi prikupljenog od poreza bio novac ruskih državljana, koji prema procenama drže između 19 i čak 40 milijardi evra na štednji u kiparskim bankama.
Ove uslove Kiprani su prvo prihvatili a potom odbili, a potonji ultimatum Evropske centralne banke da iznađu rešenje do ponedeljka je zapravo dao Kipranima pištolj da igraju ruski rulet u kojem je jedino pitanje da li će sebi pucati u glavu ili u nogu.
Sve to je razljutilo Moskvu, koja je poteze Berlina i Brisela shvatila kao udarac na svoje interese. Baš tu su kiparski lideri videli šansu da zaigraju Titovu igru da u svađi Istoka i Zapada izvuku nekoliko milijardi kredita. Štaviše, činilo im se da imaju džokera u rukavu pa su Rusima svesrdno ponudili akcije u još neizgrađenim platformama za crpljenje gasa iz gasnog polja „Afrodita” u kiparskom delu Sredozemlja. Iako se pretpostavlja da bi ovo nalazište moglo da namiri čak 40 odsto godišnjih potreba EU za gasom te značajno smanji ruski profite od prodaje gasa Evropljanima, Rusima ta investicija nije delovala primamljivo. S jedne strane, do crpljenja gasa iz „Afrodite” proći će godine, a s druge strane, Rusi su svesni da im je Kipar već odradio dobar posao kao finansijska platforma van ruskog pravnog sistema, kao i da će u ovoj situaciji, hteo ili ne, biti pod jakom kontrolom EU i samim tim nedovoljno primamljiv za ruske investitore kao pre.
Posledica cele drame oko Kipra biće to da će oba glavna velika igrača – Berlin i Moskva – biti besni na Nikoziju. Nemačka kancelarka Angela Merkel je već ljuta što je mala ekonomija, koja čini samo 0,2 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda zone evra, uspela da prodrma i ugrozi celu evrozonu, pri čemu su kiparski predstavnici dva dana skoro odbijali da razgovaraju sa Briselom. I ruski predsednik Vladimir Putin će, osim na Brisel i Berlin, biti ljut kada na kraju, Kipar oporezuje sve štedne uloge iznad 100.000 evra, među kojima ima puno ruskih, i to porezom od oko 20 odsto.
Sve to će nastaviti natezanje velikih igrača, dok će mala ostrvska zemlja velikihgeostrateških ambicija preći na veliku reformu svog „poslovnog modela” koja će u narednih tri do pet godina biti pod budnim okom Evropske centralne banke, Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Nenad Radičević
objavljeno: 24.03.2013
