Izvor: RTS, 26.Apr.2011, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reakcije na sastanak u Karađorđevu
Samit lidera Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine, koji je održan u Karađorđevu izazvao je brojne komentare u političkoj i stručnoj javnosti.
Srpska radikalna stranka je ocenila da je samit Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske u Karađorđevu "nastavak katastrofalne politike" koju je predsednik Srbije Boris Tadić počeo prošle godine u Istanbulu.
"Tadić je sebi dozvolio da potpisivanjem sramne Istanbulske deklaracije oslabi poziciju Republike Srpske u Bosni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Hercegovini, a zatim je omogućio Turskoj da se meša u unutrašnju politiku Srbije. Turska neskriveno promoviše svoje ciljeve na Balkanu, a to je obnova Otomanskog carstva", piše u saopštenju SRS.
Radikali podsećaju da je Turska bila bila jedna od prvih zemalja koja je priznala protivpravno proglašenu nezavisnost Kosova.
Srpska radikalna stranka upozorila je Tadića da bi Srbija trebalo da podrži referendum u Republici Srpskoj o, kako se navodi, nametnutim zakonima visokog predstavnika za BiH Valentina Incka, i ocenila da je formiranje pravosudnih institucija na nivou države BiH suprotno Dejtonskom sporazumu i da Republika Srpska nikada nije dala saglasnost za formiranje tih institucija.
Komentarišući saopštenje radikala, narodni poslanik Meho Omerović rekao je da čim Srpska radikalna stranka saopštava da je sastanak u Karađorđevu "nastavak katastrofalne politike", to je znak da je Srbija na dobrom putu, da je to odgovorna politika, politika mira i dobre regionalne saradnje.
"Sve što je suprotno od politike koja nas je uvela u rat je dogovoran odnos prema građanima Srbije i doprinos stabilnosti u regionu i vraćanju poverenja", rekao je Omerović, funkcioner Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića.
Smirivanje tenzija u regionu
Susret lidera Srbije, Turske i BiH u Karađorđevu prokomantarisao je i glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić ocenivši da će sastanak doprineti smirivanju tenzija u regionu.
"Mislim da je dobro što je došlo do susreta u Karađorđevu. On, svakako, predstavlja svojevrstan iskorak u budućim odnosima država, videćemo koliko veliki, ali svakako pozitivan", rekao je Zukorlić.
Upitan da prokomentariše izjavu člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, koji je na pitanje o zahtevu za autonomiju Sandžaka, rekao da su dezintegracije na Balkanu "završena priča", Zukorlić je ocenio da je ta autonomija "u interesu integracionih procesa", prenosi Beta.
"Autonomija Sandžaka predstavlja zahtev Bošnjaka u Srbiji i Crnoj Gori da im se priznaju izvesne istorijske, geografske, ekonomske, kulturološke i druge posebnosti. Ti zahtevi, zapravo, predstavljaju elementarnu evropsku vrednost, a isto tako i osećaj ravnopravnosti, što je pretpostavka za uspešne integracije", rekao je Zukorlić.
Direktorka nevladine organizacije "Urban in" iz Novog Pazara Aida Ćorović ocenila je da je današnji sastanak u Karađorđevu veoma važan za jačanje političke stabilnosti u regionu, jer bez nje nema ni rešenja ekonomskih problema.
"Krajnje je vreme da se stavi tačka na priče o podelama. Ekonomska i politička situacija u Bosni je katastrofalna, a nažalost nije mnogo drugačija ni u Srbiji", rekla je Ćorovićeva agenciji Beta.
Ona je rekla da veruje da sastanak u Karađorđevu simbolizuje kraj podela i da s njim počinje jedna "nova, drugačija etapa" u regionu.
Govoreći o Sandžaku, Aida Ćorović je ocenila da je važno da političari iz BiH "dođu i govore ljudima u Sandžaku", jer kako je navela, "veliki broj ljudi veruje u laži muftije Muamera Zukorlića da će taj region dobiti autonomiju".
Politički analitičar Jovan Komšić ocenio je da je današnji sastanak predstavnika Srbije, BiH i Turske u Karađorđevu važan za "stabilizovanje mira i odnosa među državama i narodima" u regionu.
Komšić je dodao da politički lideri te tri zemlje imaju mnogo "zajedničkih tema" koje mogu da reše, pre svega u oblasti ekonomije, to jest za poboljšanje uslova života građana.
Komšić smatra da će sastanak predstavnika tri države naići na dobar prijem u regionu i Evropskoj uniji.
Strani mediji, takođe, su bili zainteresovani za susret i Karađorđevu.
