Izvor: Blic, 02.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat klonova
Pre izvesnog vremena u nekoj televizijskoj emisiji opšteglagoljivog tipa ugledao sam čoveka čiji su mi gestovi i način izražavanja izgledali poznato. Osoba, međutim, nije mi bila znana. Tek uz pomoć potpisa pod slikom, koji je kazivao ime i prezime, ali i milje iz kog rečeni dolazi - shvatio sam na koga me taj čovek podseća svojim preteranim i prečestim gestovima, nepotrebnim osmesima i opštim izafektiranim tonom: neverovatno je ličio na svog šefa, potpuno preuzevši njegov gestualni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i govorni manir. I više, bio je njegov klon.
Blizina osobe uz koju provodite vreme i od koje, usled njene snage ili položaja koji zauzima, nesvesno preuzimate telesni i/ili govorni jezik proizvodi neku vrstu zaštitnog štita, protection shield, nalik onom iz filmova epske fantastike u kojima je potrebno uništiti neprijatelja, a to nije moguće pre nego što se deaktivira njegovo zaštitno polje. Unutar aure autoriteta, tako, stvara se osećanje blaženog blagoutrobija: drugi misli i određuje pravce delovanja, zaštićeni izvršava zacrtano. Reč je, ponoviću, o nesvesnom procesu. Teško je, naime, verovati kako neko pred ogledalom vežba tuđe gestove ili pak uz pomoć neke sprave za snimanje namešta glas, ton i način govora izabranog uzora.
U javnom životu ova je pojava česta kad su posredi partijski lideri. Klonovi se nalaze među onim nižim partijskim radnicima koji su, prirodom svojih dužnosti, često (bivali) uz šefove, prenoseći dalje njihove reči poput naloga za akciju ili militarističkih slogana-naredbi. Ovi aparatčici nesvesno, svojim pukim postojanjem, svedoče o autoritarnom karakteru unutarnje stranačke organizacije, a kako je javni život - kulturni, politički, medijski - gotovo sasvim sveden na partijske međusobice, to se autoritarnost neminovno prenosi na ukupno društvo. Fenomen ljudi-klonova postao je zgodan za očitavanje socijalnog dijagrama, ustanovljavanje suštinskog karaktera društva i stepena njegove (ne)emancipovanosti. Posebno je groteskno kada klonovi međusobno zarate, kad promene partijske knjižice ili se svesno distanciraju od sopstvene prošlosti. Odaje ih govor tela i način izražavanja: možda, nesrećnici, sada zbilja misle drugačije, ali im nije lako verovati.
Možda nije ni potrebno.
