Izvor: RTS, 18.Jul.2013, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa EU već ove godine?
Prva međuvladina konferencija, kojom zvanično počinju pregovori Srbije sa EU, mogla bi da bude odražana ove godine, kažu u Evropskoj komisiji. Srbija bi što pre trebalo da imenuje glavnog pregovarača sa EU, smatraju u Komisiji.
Srbija bi što pre trebalo da imenuje glavnog pregovarača sa Evropskom unijom, jer je do početka skrininga, ako se izuzme avgust, ostalo tek nekoliko nedelja, poručuju iz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropske komisije i predviđaju da bi prva međuvladina konferencija mogla da bude odražana već ove godine.
U Evropskoj komisiji ističu da su zamolili Litvaniju, kao zemlju koja predsedava EU, da u svom raspredu ostavi mogućnost za održavanje te konferencije, kojom i formalno počinje proces pregovora, prenosi Fonet.
Prema objašnjenju iz Evropske komisije, međuvladine konferencije se održavaju jednom tokom svakog predsedavanja, odnosno u sredini predsedavanja se održava radni sastanak, a na kraju predsedavanja sastanak na ministarskom nivou.
Nacrt pregovaračkog okvira sa Srbijom u utorak 23. jula u Briselu će biti predstavljen predstavnicima država članica EU.
Očekuje se da ga ministri usvoje na Savetu za opšte poslove Unije, a potom i potvrdi Savet EU, najkasnije do januara.
Kada je reč o poglavlju 35, koje se odnosi na ostala pitanja, u Evropskoj komisiji objašnjavaju da se ono neće baviti Kosovom, već "monitoringom primene procesa normalizacije između Beograda i Prištine", na način kako se do sada vodio taj dijalog, uz posredstvo visokog predstavnika Unije.
U Evropskoj komisiji podsećaju da je zaključkom Saveta EU predviđen paralelni kolosek Srbije i Kosova u evropskim integracijama, u kojem se dve strane neće međusobno onemogućavati, niti će biti prejudiciran status Kosova.
To ne znači da će se samo poglavlje 35 baviti tim pitanjem, napominju u Komisiji, ilustrujući da će priče o Kosovu biti i u pregovorima o pitanju energetike ili internet domena.
U Evropskoj komisiji ističu da nema poglavlja koje bi "horizontalno" pratilo nivo primene sporazuma Beograda i Prištine, što bi olakšalo posao svima, već se taj proces mora pratiti kroz različita poglavlja.
Srbija bi, kako navode u Komisiji, morala da napravi svoju pregovaračku platformu i eventualno zatraži prelazni period za određene teme koje su za nju od značaja, isto kao što i Unija može tražiti prelazni period u određenim temama, poput slobodnog protoka radnika.
U Komisiji napominju i da Srbija mora imati u vidu da pravne tekovine Unije nisu iste u trenutku početka pregovora i na njihovom kraju.
