Izvor: Blic, 19.Jan.2014, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori sa EU nekad i sad
Pregovori o članstvu u EU višegodišnji su proces koji je vremenom postajao sve složeniji: nekada u pregovorima nije bilo merila i zemlje su pregovarale grupno, poput istočnoevropskih zemalja koje su pristupile EU 2004. godine. Proces pregovora o članstvu je postajao složeniji kako se i samo ustrojstvo Unije menjalo i sticala iskustva u prethodnim krugovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proširenja i suočavanju sa izazovima poput ekonomske krize.
Slovačka je samo u prvoj godini pregovora otvorila polovinu poglavlja, i to lakših, dok će Srbija početi pregovore nekim od najtežih, poglavljima 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu prava i bezbednost.
Pročitajte još Odbrojavanje: Šta nas čeka od utorka u pregovorima o pridruživanju
Nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom koje nisu u potpunosti ispunile standarde u tim oblastima, EU je u 2011. usvojila novi pristup proširenju koji podrazumeva da se poglavlja 23 i 24 otvaraju na početku pregovora a zatvaraju na kraju.
Taj pristup je prvi put primenjen u slučaju Crne Gore koja je poglavlja 23 i 24 otvorila u decembru prošle godine, godinu i po dana od otvaranja pregovora u junu 2012. godine.
Pregovori su sada dug proces koji zahteva obimne reforme i ulaganja, a zavise od spremnosti i usklađenosti zemlje sa EU i obimnosti pravne tekovine.
Neretko se u procesu pregovora ispreče i bilateralni sporovi zemlje kandidata sa nekom članicom, pošto članice odlučuju o otvaranju i zatvaranju poglavlja.
U slučaju Hrvatske pregovori su trajali šest godina, od oktobra 2005. do juna 2011. godine, a u jednom periodu otvaranje poglavlja je blokirala Slovenija zbog graničnog spora sa tom zemljom.
Pregovori o članstvu u EU nisu pregovori u uobičajenom smislu jer se ne pregovara o samim evropskim propisima već o uslovima pod kojima će neka zemlja prihvatiti i sprovesti pravne tekovine EU.
Zemlja kandidat može da traži eventualni prelazni period za usklađivanje pa i izuzeće, što se odobrava vrlo retko, a pre stupanja u članstvo treba da u potpunosti primeni pravne tekovine EU.
Prelazni rokovi podrazumevaju dodatno vreme za primenu pravne tekovine EU u nekom poglavlju, a iskustva pokazuju da treba biti oprezan u zahtevima za odlaganje jer ima puno poglavlja u kojima se treba uskladiti, svako odlaganje samo produžava proces.
Pravnu tekovinu EU čine primarno zakonodavstvo koje obuhvata osnivačke ugovore i sekundarno zakonodavstvo - uredbe, direktive, odluke, preporuke i mišljenja, kao i akti poput rezolucija, izjava, smernica i zajedničke akcije.
U pravnu tekovinu se ubrajaju i principi definisani u presudama Evropskog suda pravde, opšta nacela prava i međunarodni ugovori.
Merila se, osim pri otvaranju poglavlja tamo gde Evropska komisija utvrdi da su potrebna, moraju ispuniti i za zatvaranje poglavlja.
Merila za otvaranje pregovora su uglavnom preporuke za usvajanje strategija, zakona i podzakonskih akata i ispunjavanje ugovornih obaveza sa EU, dok se merila za zatvaranje pregovora odnose na efikasnu primenu pravnih tekovina, izgradnju kapaciteta za sprovođenje i praćenje rezultata.
Na kraju procesa, pošto se sva pregovaračka poglavlja privremeno zatvore, Evropski savet odlučuje o zatvaranju pregovora, a zatim se priprema Ugovor o pristupanju koji nakon potpisivanja moraju da ratifikuju sve članice EU.
Uobičajeno da se odredi datum kada će država postati članica, uz uslov da se proces ratifikacije do tada završi.
Najčitanije SADA:
