Izvor: RTS, 20.Avg.2009, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (20. 08. 2009.)
Blic: Od jeseni otpuštanja u državnom sektoru, Politika: Možemo da finansiramo deficit, Novosti: MMF nema ko da čeka, piše dnevna štampa
Od jeseni otpuštanja u državnom sektoru
Premijer Mirko Cvetković izjavio je da u razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Vlada Srbije ne ulazi sa predlogom da se povećava PDV ili porez na plate građana, već će predlog biti potpuna reforma državne uprave, odnosno celokupnog javnog sektora.
"Trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se izrađuje preliminarna analiza koja bi trebalo da pruži određene smernice. Nije reč samo o broju smanjenja zaposlenih, već će se uporedo ići i sa reformom koja treba da dovede do efikasnijeg javnog sektora", rekao je Cvetković u intervjuu za sutrašnji "Blic".
Premijer je rekao da Vlada ima usaglašen plan kada je reč o predstojećim razgovorima sa MMF, ali da se na sednici Vlade neće usvajati nikakva platforma.
Premijer je objasnio da će se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjivati "paralelno sa poboljšanjem efikasnosti celokupne javne uprave a to znači da će uporedo sa viškom na nekom radnom mestu biti novih zapošljavanja, to jest radnih mesta koja su potrebna u skladu sa našim aktivnostima u procesu evropskih integracija".
"Ovaj princip će biti korišćen od administracije na republičkom nivou preko lokala, javnih preduzeća, do sistema obrazovanja, zdravstva", objasnio je Cvetković.
Prema njegovim rečima, reč je o poslu koji se ne može završiti za par meseci već je to dugoročan poduhvat i o tome će se započeti razgovor sa partnerima iz MMF, kada misija Fonda doputuje u Beograd 24. avgusta.
"Optimista sam da ćemo u tome a ne dodatnim nametima građana naći obostrano prihvatljivo rešenje", kazao je Cvetković.
On je najavio da će predstavnici Vlade s misijom MMF-a razgovorati o načinu pokrivanja budžetskog deficita i istakao da se mora započeti "donošenje dugoročnih strateških mera koje će našu privredu dovesti u povoljniju poziciju nego što je ona danas".
"Rashodi su na nivou palniranih, ali su prihodi manji i zbog toga je veći deficit. Dobro je što je u julu i avgustu situacija poboljšana u odnosu na iste mesece prošle godine a to će pozitivno uticati na rezultat cele godine, odnosno manji deficit", rekao je predsednik Vlade.
On je najavio da će na današnjoj sednici Vlade biti doneta odluka po kojoj će državnim činovnicima biti ukinuta mogućnost otkupa državnih stanova po cenama ispod tržišnih.
Cvetković je takođe rekao da je javni dug oko 30 odsto, demantujući time navode da je dug veći od 50 odsto.
Možemo da finansiramo deficit
Ministarka finansija Diana Dragutinović ocenila je da će se Međunarodni monetarni fond (MMF), čija misija dolazi u Beograd 24. avgusta na razgovore, i Vlada Srbije "brzo usaglasiti o veličini deficita i načinu njegovog finansiranja" i ponovila da se zalaže za progresivno oporezivanje zarada.
"Prvo treba da se dogovorimo o veličini prilagođavanja. A kad se o tome dogovorimo, ostalo je kombinacija različitih poteza. Srećom, ima ih mnogo koji će dovesti do dogovorenog prilagođavanja", rekla je Dragutinovićeva u intervjuu za "Politiku".
Prema njenim rečima, čim postoji mnogo opcija, neophodno je usaglašavanje i unutar vlade, kao i između vlade i MMF-a.
"Imam utisak da se kod nas na različita mišljenja gleda kao na sukobe, nešto nezdravo. Mislim upravo obrnuto. Prvo, u koalicionoj vladi, normalno je da postoje različita gledišta. A i kad bismo to apstrahovali, normalno je da postoji neka vrsta takmičenja. Dokle god je to fer-plej, ja sam za takmičenje, jer konkurencija dovodi do najboljeg rešenja", rekla je ona.
Dragutinovićeva je ponovila da je za progresivno oporezivanje zarada, ali uz najviše dve poreske stope i postojanje neoporezivog iznosa i istakla da to ne znači da je protiv smanjenja javne potrošnje.
"Zaboravlja se, nadam se ne namerno, da ovaj predlog podrazumeva smanjenje opterećenja za oko 65 odsto zaposlenih", rekla je ministarka.
"I između opcije da javne prihode povećam na nivo javnih rashoda ili učinim obrnuto, javne rashode smanjim na nivo javnih prihoda, moj izbor je uvek druga opcija. Ako mislimo da privreda brže raste, potrošnja se mora smanjiti za oko tri odsto BDP-a", izjavila je Dragutinovićeva.
Ona je napomenula da neke mere nisu sprovedene onako kako je programom dogovoreno s MMF-om i da kao rezultat delimičnog nesprovođenja mera i efekata pada ekonomske aktivnosti i potrošnje, planirani fiskalni deficit neće moći da se ostvari i biće između 4,5 i pet odsto, umesto tri odsto BDP.
"Neosporno je da možemo finansirati veći deficit. Ali, za razliku od vremena kada je deficit bio finansiran privatizacionim prihodima, od 2009. godine može biti finansiran samo zaduživanjem države", istakla je ministarka, ocenivši da bi stanje privrede bilo lošije da smo insistirali na ostvarenju dogovorenog deficita.
Dragutinovićeva je objasnila da će pregovori s MMF-om imati "kratkoročnu i dugoročnu komponentu".
"Kad je u pitanju kratak rok, do kraja 2009, mislim da ćemo se brzo usaglasiti o veličini deficita i načinu njegovog finansiranja", ocenila je ona, navodeći da je deficit manji od prosečnog u evrozoni gde je 5,9 odsto.
Ministarka finansija smatra da će razgovori uspeti jer je "svim učesnicima u pregovorima, i nama, i MMF-u bitno da pregovori uspeju".
MMF nema ko da čeka
Misija Fonda dolazi u ponedeljak, 24. avgusta. Srpski predstavnik u ovoj instituciji, guverner NBS Radovan Jelašić, na odmoru je do kraja avgusta, pa se neće održati uvodni sastanak na kojem bi trebalo da se nađu svi predstavnici delegacije Srbije.
U Beogradu još nije ni ministarka finansija Diana Dragutinović (na odmoru je u Crnoj Gori), ali ni potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji se, od četvrtka, sa predsednikom Tadićem, nalazi u petodnevnoj poseti Kini.
Sa delegacijom Fonda tako će se „u okrnjenom sastavu" krenuti u analizu makroekonomskih pokazatelja.
- Osnova za pregovore o prvoj reviziji sporazuma sa MMF biće predlog novog rebalansa srpskog budžeta. Njime bi se predvideo deficit od 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Misiji će biti predočene i mere koje će Srbija primeniti u 2010. godini - potvrđeno je u sredu za „Novosti" u kabinetu premijera Cvetkovića.
Predstavnici domaće ekonomske i političke elite će tako, zapravo, odložiti „teške" pregovore s Misijom za oktobar, odnosno vreme kada će se, zajedno sa stručnjacima Fonda, razgovarati o svim aspektima srpske ekonomske politike i detaljima budžeta za narednu godinu. Na ovu strategiju naše vlade Misija Fonda je već pripremljena.
U septembru će se, kako nam je potvrđeno, ozbiljnije poraditi na izmenama Zakona o državnim službenicima i svim ostalim aktima koji se odnose na strukturu i broj zaposlenih u javnom sektoru. Krajem narednog meseca znaće se koliko će tačno ljudi koji danas platu primaju iz budžeta ostati bez posla i koliko će državi za njihove otpremnine biti potrebno novca.
Ministarka finansija Diana Dragutinović je premijeru dostavila informaciju o mogućim merama koje se mogu primeniti. Ovaj dokument, koji je, kako saznajemo, radila lično ministarka Dragutinović, nazivajući ga „matricom mera", a u koji su „Novosti" imale uvid, predstavlja, zapravo, listu svih do sada pominjanih aktivnosti. Tu su i mnogo kritikovano povećanje poreza na dodatu vrednost, izmene načina oporezivanje plata, smanjenje državne administracije, oporezivanje luksuza, dodatne uštede u državnim institucijama, veto na povećanje penzija ...
Ništa od ovoga, kako nam je potvrđeno, neće biti primenjeno u toku ove godine, jer se procenjuje da bi svako poskupljenje života građana i privrede doprinelo urušavanju ionako ugroženog standarda stanovništva i mogućnosti za rad privrede.
Ako su, međutim, u prethodnim pregovorima „žrtve" dogovora sa MMF bili penzioneri, čija su primanja zamrznuta do kraja naredne godine, ovoga puta najdeblji kraj izvući će zaposleni u državnoj upravi. Bar svaki deseti koji danas radi u republičkoj administraciji ostaće bez posla. Slično će se desiti i skoro svakom šestom koji radi u lokalnoj samoupravi.
Ideja je da se primeni standard po kojem će u javnim službama biti šestoro zaposlenih na 100 stanovnika. Prosta računica kaže: bez posla u državnoj službi, na raznim nivoima, ostaće oko 20.000 zaposlenih. Računica iz „matrice mera" ministarke Dragutinović kaže da bi, na taj način, država uštedela 22 milijarde dinara.
Zamrzavanje penzija i u narednoj godini doneće državi uštedu od 0,5 odsto bruto društvenog dohotka, odnosno 27 milijardi dinara, dok bi se povećanje granice za odlazak u penziju državi isplatilo kroz dopunsku uštedu u istom iznosu. Znači, samo na minimalnoj reformi penzijskog sistema država bi uštedela oko jedan odsto BDP, odnosno, više od 50 milijardi dinara.
