Izvor: RTS, 03.Sep.2010, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna kampanja u BiH
Danas zvanično počinje predizborna kampanja u BiH. Opšti izbori zakazani za 3. oktobar. U trci 63 politička subjekta, a samo za mesto predsednika RS čak 19 kandidata. Nepromenjena odredba da pripadnici "ostalih" naroda ne mogu da se kandiduju za najviše funkcije.
U Bosni i Hercegovini danas počinje predzborna kampanja za opšte izbore, koji će biti održani 3. oktobra, kada će građani birati članove Predsedništva BiH, predsednika Republike Srpske i sazive skupština >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou.
U izbornoj trci učestvuje 63 politička subjekta, i to 39 političkih stranaka, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata.
Ovo su treći opšti izbori koje sprovodi Centralna izborna komisija, a šesti posle rata, a prema podacima te komisije, broj birača upisanih u centralni birački spisak iznosi 3,1 milion.
Ovogodišnji opšti izbori koštaće 12,6 miliona konvertibilnih maraka, od čega će iz budžeta BiH biti obezbeđeno 8,5 miliona maraka, a iz opštinskih budžeta oko četiri miliona.
Savet Evrope će donirati 83.000 maraka za finansiranje izdavanja dve publikacije.
Na dan izbora državljani BiH moći će da glasaju i u diplomatsko konzularnim predstavništvima BiH u 22 zemlje, na 28 biračkih mesta.
Iako zvanična predizborna kampanja počinje danas, izborna trka se uveliko vodi u BiH i oba entiteta.
Tako će se u trci za predsednika RS na predstojećim opštim izborima, prema podacima CIK-a, naći čak 19 kandidata, uključujući bošnjačke i hrvatske stranke, koje se bore za potpredsednička mesta u RS.
Prema svim procenama i istraživanjima javnog mnjenja, najveća borba očekuje se između kandidata SNSD-SP-DNS Milorada Dodika i favorita opozicione koalicije "Zajedno za Srpsku" SDS-PDP-SRS Ognjena Tadića, kako prenosi agencija Tanjug.
To potvrđuju i najnovija istraživnaja NDI-a, koji su ipak veliku prednost dali kandidatu vladajuće koalicije u RS nad favoritom opozicije, dok pojedini analitičari tvrde da će biti tesna borba između ova dva kandidata.
I dalje "ostali" ne mogu da se kandiduju za najviše funkcije
Za mesta tri člana Predsedništva BiH boriće se 20 kandidata iz cele BiH.
Od toga, za srpskog člana kolektivnog šefa države u trci su četiri kandidata, a po svemu sudeći glavna borba će se voditi ponovo između kandidata vladajuće i opozicione koalicije u RS, Nebojše Radmanovića i Mladena Ivanića, gde takođe istraživanje NDI-a daje veliku prednost kandidati SNSD, DNS i SP u odnosu na Ivanića iz koalicije SDS, PDP i SRS.
Neki analitičari su čak skloni da poveruju da je izvesnija pobeda Ivanića u odnosu na Radmanovića, nego Tadića u odnosu na Dodika.
Što se tiče bošnjačkih članova za funkciju u Predsedništvu BiH, favorit je Haris Silajdžić iz Stranke za BiH. Glavni protivnici su mu Bakir Izetbegović, sin utemljeivača Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića, i Faruk Radonjčić iz Stranke za bolju budućnost.
Kada je reč o Hrvatima, glavni favoriti su Željko Komšić iz SDP, i kandidati dva HDZ-a, Borjana Krišto i Božo Ljubić.
Istraživanja pokazuju prednost Komšića, ukoliko ne dođe do povlačenja jednog od kandidata dva HDZ.
Kada je u pitanju redosled političkih stranaka u BiH, kao i na entitetskim nivoima, ni tu se, prema istraživanjima, ne očekuju neka iznenađenja. Siguran ulazak u parlamente od državnog, preko entitetskih i kantonalnih, imaju kandidati SNSD, SDS, PDP, DNS iz RS, SDP, SDA, SBiH, HDZ i HDZ 90 iz Federacije BiH.
Vlasti u BiH, iako su bile obavezni, nisu ni do ovih izbora promenili odredbu u izbornom zakonu i Ustavu BiH na osnovu kojih nije omogućeno licima iz kategorije "ostalih" naroda da se kandiduju na najviše funkcije u BiH.
Ta obaveza vlastima u BiH proizilazila je iz odluke Suda za ljudska prava u Starzburu u predmetu Sejdić-Finci protiv BiH, kojom je Sud u presudi jasno ukazao da su Ustav i Izborni zakon BiH u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, zbog čega postoji mogućnost da nakon isteka mandata, delegacija BiH u Savetu Evrope ne dobije agreman nove delegacije.
