Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Mar.2011, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija izbeglica zvaničnicima EU
BEOGRAD -
Predstavnici 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske predali su danas zamenici specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Saveta Evrope (SE) Nađi Ćuk peticiju s 45.000 potpisa podrške kojom traže pravično i trajno rešenje uskraćenih stanarskih, imovinskih i drugih stečenih prava.
Pored peticije, oni su uručili i predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije koji su u Hrvatskoj oštećeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u imovinskim pravima.
Peticija i tekst predloga Rezolucije već su dostavljeni zvaničnicima i parlamentu Srbije, a juče i šefu delegacije EU u Srbiji Vensanu Dežeru.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta kazao je Tanjugu da su ovi dokumenti sada upućeni najvišim zvaničnicima SE - generalnom sekretaru Torbjornu Jaglandu, predsedniku Parlamentarne skupštine Melvutu Čavušogluu i komesaru za ljudska prava Tomasu Hamarbergu.
"Tražimo da SE podrži naš ključni zahtev upućen Briselu, da se otvori suštinski dijalog sa Hrvatskom o trajnom i pravičnom rešenju svih 12 zahteva sadržanih u peticiji, pre potpisivanja ugovora sa Hrvatima o pristupanju u EU", izjavio je Linta.
"Tražimo i da PSSE usvoji Rezoluciju o poštovanju ljudskih prava izbeglica i prognanih Srba iz Hrvatske", rekao je Linta i dodao da će se izbeglička udruženja obratiti i Skupštini Srbije sa zahtevom da podrži njihovu inicijativu.
"Očekujemo od šefa naše delegacije u PSSE Dragoljuba Mićunovića da utiče na to da se predlog naše rezolucije nađe na dnevnom redu i da ga PSSE usvoji", naglasio je Linta.
On je podsetio da je Čavušoglu među prvima podržao zahteve izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i pritom jasno rekao da neuspeh da se vrate imovinska prava i omogući fizičko posedovanje imovine ili njena pravična kompenzacija, "predstavlja kršenje ljudskih prava".
Čavušoglu je 7. marta, prilikom posete Beogradu, razgovarao s članovima delegacije izbegličkih udruženja koji su ga detaljno upoznali s problemima preko 400.000 izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.
"Čavušoglu nam je pružio uveravanja da će probleme na koje mu je skrenuta pažnja preneti rukovodstvu Hrvatske prilikom zvanične posete Zagrebu, ali i zvaničnicima Saveta Evrope", rekao je Linta.
Prema njegovim rečima, Čavušoglu je tada obećao da će peticiju proslediti Odboru za migracije, izbeglice i stanovništvo kao i Odboru za pravne poslove i ljudska prava PSSE uz zahtev da je razmotre tokom rada na stanju raseljenih lica u Evropi.
Linta je podsetio da više od 15.000 porušenih kuća izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske još nije obnovljeno, od čega je 10.000 srušeno na području van ratnih dejstava, "u klasičnim terorističkim akcijama".
Pored toga, kako je naveo, 40.000 prognanih Srba nije dobilo stanarska prava, bilo da im bude vraćen stan ili isplaćena pravična nadoknada.
Oko 40.000 penzionera nije još dobilo penzije, dok nekoliko hiljada izbeglih i prognanih Srba još čeka isplatu stare dinarske i devizne štednje.
Linta je ukazao da je i veliki broj lica na spiskovima optuženih, osumnjičenih ili osuđenih, a protiv njih nema validnih dokaza, i da na ekshumaciju čeka više od 600 grobnih mesta sa posmrtnim ostacima Srba.
Najzad, kako je naveo Linta, prognani i izbegli Srbi isključeni su iz procesa privatizacije u kome su učestvovali svi građani Hrvatske, a značajan broj je izvršio zamenu kuća i stanova pod pritiskom, pa je zato jedan od zahteva da se svi ti ugovori ponište, kao što je učinjeno u BiH, i vrate na stanje od 31. decembra 1990. godine.
Cilj izbegličkih udruženja je da do kraja maja prikupe 100.000 potpisa podrške zahtevima iz peticije i tako pošalju snažnu poruku institucijama UN, EU i drugim međunarodnim faktorima, a pre svega vlastima Hrvatske, da neće odustati od vlastite imovine i drugih stečenih i ljudskih prava.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
