Izvor: Večernje novosti, 23.Jun.2015, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otkazi od septembra

JAVNU upravu do kraja godine napustiće 9.000 ljudi. Ovo je najavila u utorak ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički. Završava se Nacrt zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i pred Vladom će biti najkasnije početkom jula. Prvi otkazi počeće da se dele već do septembra. Analiza ovog ministarstva, inače, pokazuje da najveća boljka nije višak u javnoj upravi, ako se na umu ima potreban nivo usluga. Na 100 stanovnika u Srbiji radi sedam činovnika. Prosek >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novih članica EU je - osam. Za njihove plate smo, međutim, lane davali 12 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ove godine nas koštaju 11 odsto, a cilj je da njihove zarade ne premaše 8,7 odsto BDP. - U javnoj upravi se sve vreme smanjuje broj zaposlenih i tih 9.000 ljudi nisu jedini koji će otići - objašnjava Kori Udovički. - Krajem godine, u oktobru ili decembru, broj zaposlenih će biti za 20.000 manji nego godinu ranije. Krajem prošle godine u penziju je otišlo 7.000 ljudi. Moramo da vodimo računa da uprava mora da isporuči određen nivo usluga koji se očekuje, a koji odgovara i evropskom standardu. Ključni problem nefunkcionalnosti uprave leži u strukturi zaposlenih i troškova. Po broju zaposlenih ona odgovara našim očekivanjima, ali nizak nivo BDP ne može to da izdrži, pa tako imamo i nizak kapacitet javne uprave. Bez diranja u plate za zadati posao, moguće je da se kroz bolju organizaciju rada i primenu Zakona o platama pronađu dodatne uštede. SINDIKATI: NEREALNO MNOGO PREKOBROJNIH BROJ od 9.000 zaposlenih koje čeka otkaz nerealno je veliki, smatra Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave. - Sindikat je zainteresovan za ovu temu kao socijalni partner. Spremni smo za definisanje tehnoloških viškova uz isplatu otpremnina i uz primenu odgovarajućih kriterijuma predviđenih kolektivnim ugovorom - kaže on. Prema mišljenju Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, otpuštanja u javnom sektoru opravdana su samo ako će njime biti raščišćeni partijski kadrovi, a ne zaposleni sa stažom od 20 godina i više godina, na primer. Ona upozorava da u privatnom sektoru svakog dana najmanje stotinu zaposlenih dobije otkaz. Zaposleni u državnoj upravi, dodaje, ne bi trebalo da imaju poseban tretman. (I. M.) I kada se raščlane svi delovi javnog sektora, ne odskače svaki od proseka novih članica EU, sa kojim se uglavnom poredimo. Broj zaposlenih je veći u obrazovanju, jer, kako objašnjava Udovički, mreža škola godinama nije reformisana. Učionice u mnogim selima Srbije poslednja su uporišta populacione politike. Od nekih će, u budućnosti, ipak, morati da se odustane. Takva odluka se, međutim, neće donositi u kratkom roku. Srbija odskače i po troškovima državnog zdravstva. Zaposleni u ovom sektoru nas koštaju 10,6 odsto BDP, što je daleko iznad evropskog proseka. S jedne strane, u ovom sektoru je čak 24 odsto nemedicinskog osoblja, dok je uobičajeni udeo administracije u zdravstvu 15 odsto. S druge strane, udeo privatnog zdravstvenog sistema je u Srbiji daleko manji nego u drugim evropskim zemljama. - Srbija mora da smanji broj zaposlenih i još više troškove države, ali to mora da se radi pažljivo - kaže Udovički. - Zaista je istina da 20 odsto ljudi završava 80 odsto posla. Inspekcije su, na primer, desetkovane ranijih godina dobrovoljnim odlaskom uz otpremnine. Nedostaje ljudi za poslove evropskih integracija. Imamo, s druge strane, inflaciju rukovodećih pozicija. Bez rezova javnog sektora, međutim, upozoravaju ekonomisti, biće uzaludna štednja zaposlenih i penzionera u Srbiji. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je na prezentaciji jubilarnog 40. broja "Kvartalnog monitora", koji izlazi punih deset godina, upozorio da ukoliko izostanu reforme, i ovu fiskalnu konsolidaciju će baš kao i prethodnu poništiti gubici javnog sektora. Ni mere štednje iz 2012. do 2014. nisu bile "mekše" od trenutnih, pa njihove efekte ne vidimo. Ako se pitaju ekonomisti, ni mesta za povećanje penzija još - nema. KAMATE KAO GRČKE SRBIJA ove godine daje 1,1 milijardu evra za kamate na kredite, što je 3,5 odsto BDP. U odnosu na 2012. godinu ovaj izdatak se udvostručio i nastaviće da raste. Grčka trenutno daje 4,2 odsto svog domaćeg proizvoda na kamate poverilaca. Mi ćemo ih ovim tempom dostići 2017. godine. Godišnje za 20 milijardi dinara rastu troškovi kamata.

Nastavak na Večernje novosti...