Izvor: Southeast European Times, 17.Sep.2009, 22:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odluka MKSJ-a izazvala različite reakcije

Dok bosanski Srbi pripremaju "toplu dobrodošlicu" svojoj bivšoj predsednici Biljani Plavšić, Hrvati i Muslimani izražavaju ogorčenje odlukom tribunala UN-a za ratne zločine o njenom puštanju na slobodu.

17/09/2009

(Ajriš Tajms - 17/09/09; AFP, AP, Rojters, B92 - 16/09/09; AP, AKI, DPA, VOA, Kancelarija visokog predstavnika - 15/09/09)

Stotine Bošnjaka protestovalo je u sredu (16. septembra) u Sarajevu zbog odluke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Jugoslaviju (MKSJ) da odobri prevremeno puštanje na slobodu bivše predsednice bosanskih Srba Biljane Plavšić.

Svojevremeno nazvana "Čelična dama" Balkana, Plavšićeva je u februaru 2003. godine osuđena na 11 godina zatvora zbog svoje uloge u kampanji progona bosanskih Muslimana i Hrvata tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH) 1992-1995. Ona se predala Haškom tribunalu u januaru 2001. godine.

Na osnovu nagodbe sa tužiocima, ona se složila da se izjasni krivom po jednoj od osam tačaka optužnice koja je tereti za zločine protiv čovečnosti. Zauzvrat je povučeno sedam drugih optužbi protiv nje, uključujući onu za genocid.

Navodeći njeno dobro vladanje i "značajne dokaze o rehabilitaciji", MKSJ je u utorak zaključio da Plavšićeva, koja je izdržala dve trećine kazne, treba da bude puštena iz švedskog zatvora u koji je prebačena u junu 2003. godine. Bosanski Srbi su pozdravili taj korak tribunala.

"Uprkos svim nepravdama sa kojima se suočila prethodnih godina, nadamo se da će 27. oktobra Biljana Plavšić biti slobodna, na beogradskom aerodromu gde joj pripremamo topao doček", izjavio je u sredu AFP-u Svetozar Mihajlović, član odbora koji se zalaže za pomilovanje Plavšićeve.

U međuvremenu, oko 200 rođaka više hiljada bošnjačkih žrtava pridružilo se protestu u Sarajevu izražavajući svoj gnev zbog odluke međunarodnih sudija.

"To je možda u skladu sa međunarodnim pravom, ali nema nikakve veze sa pravdom", izjavio je Murat Tahirović, šef udruženja muslimanskih i hrvatskih logoraša, prenosi AFP.

Članovi udruženja majki čija su deca bila među oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijenih u masakru u Srebrenici 1995, takođe su izrazili gnev zbog odluke sudija tribunala.

"Oni ne razmišljaju o krvi tolikog broja naše dece koju još uvek iskopavamo iz masovnih grobnica", rekla je Rojtersu Kada Hotić, majka koja još uvek traži posmrtne ostatke svog sina.

Plavšićeva je najistaknutiji političar iz sukoba na Balkanu devedesetih godina koji je izrazio žaljenje i priznao odgovornost za zločine počinjene tokom sukoba u BiH. Ona je bila blizak saradnik bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića kojem će, kako se očekuje, sledećeg meseca početi suđenje za ratne zločine.

Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji je posetio Plavšićevu u sredu u švedskom zatvoru, izazvao je prošle nedelje javna negodovanja poričući da su bosanski Srbi stajali iza nekih masakara tokom sukoba 1992-1995 za koje se smatraju odgovornim.

Šefovi misija OEBS-a i Saveta Evrope u Sarajevu, uključujući visokog predstavnika međunarodne zajednice Valentina Incka, osudili su te izjave.

"Svaki pokušaj promene ustanovljenog istorijskog zapisa ratnih zločina je neprihvatljiv i neoprostiv", rekao je Incko u saopštenju od utorka.

Nastavak na Southeast European Times...