Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Mocartove mise do Mokranjčevih rukoveti
38. Bemus: Hor i Simfonijski orkestar i hor RTS-a, sa dirigentom Bojanom Suđićem i solistima u sali Kolarčeve zadužbine, i Devet horova u sali "Sava centra" na proslavi 150. godišnjice rođenja S. St. Mokranjca
Mocartova Velika misa u ce molu KaVe 427 zahtevala je angažovanje i dirigenta i celog ansambla na pripremanju. I to se odmah osetilo. Hor RTS-a odavno nije pevao tako razgovetno, neusiljeno i intonativno čisto. Čak su se i u složenoj horskoj fugi razaznavali ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo počeci teme u svim glasovima, već i nastavak i razvoj. Ponovo je ovaj ansambl zahvatila radost muziciranja, odnosno ponovo postoji motivacija, pored nesumnjivog umeća.
Potpomognut ženskim horom Kolegijum muzikum, ogroman ansambl je dobio još i pojačanje sa galerija u, za misu netipičnoj partituri, sa mnogo operskih elemenata. Ovo se najviše odnosi na arije solista sačinjene od samih vokaliza, brzih šesnaestina, od "nadmetanja" sa solima u orkestru. Instrumentalni tretman glasova koji samo mogu da pevaju "mocartzengeri", odnosno za ovu muziku specijalno obučeni pevači, pokušao je da reši ove večeri kvartet solista. Katarina Jovanović se nije libila da ariju peva sa velikim emotivnim uzbuđenjem, u ogromnoj dinamičkoj skali, muzikalno, prefinjeno, ispevavajući sa uživanjem i lakoćom svaki ton. Mnogo jači, "razbijački" glas druge sopranistkinje, mlade Estonke Ajle Asonji natkrilio je svojom snagom i hor i orkestar, zadivljujući voluminoznošću velikog operskog glasa, ali bivajući preoštar u visinama. Tenor skroman, bariton u maloj, podređenoj deonici. Orkestar uredan, ne posustajući, zvonak, nezamrljan, a dirigent Bojan Suđić, precizan, zahtevan i dobro raspoložen, istrajao je u svim komponentama interpretacije.
Proslava 150. godišnjice rođenja najvećeg srpskog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca toliko je veliki i značajan datum za našu celokupnu kulturu da je zaslužio ili svečano otvaranje ili zatvaranje Bemusa i mnogo bolju reklamu, što bi, moguće je, i napunilo salu "Sava centra". Odnos prema velikom stvaraocu graniči se u godini jubileja sa nacionalnom sramotom.
Devet horova iz Srbije, mešovitih, ali i samo muških i ženskih, tako reći sam su vrh našeg horskog amaterizma u ovom trenutku. Ono zamire, nenegovano, ali svetovna i duhovna Mokranjčeva muzika duboko utemeljena živi na koncertnim podijumima i izvan naše zemlje. Svaki hor je ove večeri imao svoj mini nastup, da bi na kraju nastupili svi zajedno (Druga rukovet, Iz moje domovine i Tebe pojem iz Liturgije) a standarde i nivo odredio je hor "Obilić" sa Darinkom Matić-Marović. Izvedene su brojne rukoveti, najbolje Osma (sa Kosova, iz Prištine), sa nenametljivom ali rečitom porukom za današnji politički trenutak. Iznenadio je svojom zvonkom zvučnošću i uspelom interpretacijom Jedanaeste rukoveti Kamerni hor iz istočnog Sarajeva, dok je ženski hor "Barili" iz Požarevca izveo jednu od dve poručene kompozicije za ovu priliku, mladih autora, "Romar" Božidara Obradinovića. Drugo poručeno delo kompozitora Anje Đorđević, za gudače (Sveti Đorđe) i hor ("Obilić"), imalo je svoju dramaturgiju, uspone i dinamičke klimakse i ostvarilo komunikaciju sa publikom i uspelu premijeru.
Režija (Boris Miljković), scenografija sa platnom i emitovanjem više boja nego slika, uz čitanje Mokranjčevih pisama bilo je ukusno, ali se, umesto u kupajućoj svetlosti, dešavalo u polumraku scene, ne osvajajući publiku do samog kraja.
Branka Radović
[objavljeno: 16.10.2006.]
