Izvor: Politika, 27.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na pitanje o Kosovu nema neutralnog odgovora

Verovatnoća da se Međunarodni sud pravde u Hagu proglasi nenadležnim je nikakva, jer je ovo prilika za tu instituciju da utvrdi sistem međunarodnog prava u vezi sa teritorijalnim integritetom i pravom na samoopredeljenje naroda

Strahovanja da bi Međunarodni sud pravde u Hagu, od koga je Generalna skupština UN zatražila savetodavno mišljenje o tome da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, mogao da donese odluku koja bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogla različito tumačiti nisu realna, kaže u razgovoru za „Politiku” Saša Obradović, koordinator pravnog tima Srbije.

„Voleo bih da vidim kako bi izgledalo to izbalansirano mišljenje. Samo pitanje ne ostavlja mnogo mogućnosti za neutralan odgovor. Sud može u svom mišljenju da razmatra sve okolnosti slučaja, ali na kraju mora da ponudi vrlo jasan odgovor na jasno i konkretno pitanje. Ne vidim drugu mogućnost”, objašnjava Obradović.

Albanska strana se nada da će se Sud proglasiti nenadležnim jer je, kako kažu, reč o političkom, a ne pravnom pitanju?

Jedan od argumenata naših oponenata biće upravo to da je pitanje političko, a ne pravno, i mi na njega imamo spremljene odgovore. Ovo je i politički, ali i pravni problem. Te dve oblasti se ne isključuju. U većem broju dosadašnjih slučajeva Sud je nalazio da u nekom izrazito političkom sporu ima i pravnih elemenata o kojima treba doneti odluku. Do sada je Sud od 24 slučaja samo jednom odbio da se izjasni.

Verovatnoća da se ovoga puta proglasi nenadležnim je nikakva, jer je ovo izuzetan pravni problem za međunarodno pravo na početku 21. veka. Ovo je prilika za MSP da utvrdi sistem međunarodnog prava u vezi sa teritorijalnim integritetom i pravom na samoopredeljenje naroda.

Privremene kosovske institucije su pozvane da dostave svoj podnesak u vezi sa Deklaracijom na šta ste vi uložili prigovor?

U sudskom pozivu stoji da su pozvani da dostave svoj „pisani doprinos”. Sud se trudio da njima na bilo koji način ne da status koji imaju države članice UN, već su pozvani kao autori sporne deklaracije.

Da li će oni učestvovati u usmenom delu rasprave?

To u ovom trenutku ne mogu da kažem. Ukoliko bude takvih predloga mi ćemo se dalje protiviti, jer je to politički stav naše vlade. Pravno posmatrano, mi moramo da učestvujemo u postupku u kome će biti druge strane. Od toga da li će da govore SAD, Unmik ili neposredno Albanci za nas su bitniji argumenti sa kojima ćemo se boriti. Neke države bi kasnije mogle da postave pitanje albanskog neučešća što bi moglo da baci senku na samo savetodavno mišljenje.

Koji je osnovni argument koji će Srbija istaći u podnesku?

O tome ne bih sada govorio. Koliko god da je naš stav poznat i svetskoj i našoj javnosti nije uputno da u ovoj fazi postupka otkrivamo sadržinu podneska. On će biti javno objavljen 17. aprila sledeće godine.

Koliki je rizik odlazak Srbije pred Sud s obzirom na to da je ministar Vuk Jeremić rekao da ćemo prihvatiti svako mišljenje suda bez obzira na to kakvo ono bilo?

Mi smo otvoreni prema sudu i naravno da postoji neka vrsta rizika, ali duboko verujem u našu argumentaciju. Šta bi bila alternativa tome? Imamo problem koji treba da se reši.

Kako komentarišete neke stavove koje zastupa i bivši premijer Vojislav Koštunica, da tražiti mišljenje od suda znači da nismo sigurni u ono što tvrdimo, te da je bilo celishodnije tužiti države koje su priznale nezavisnost?

Ne bih se složio sa tim. Mi smo sigurni u naše mišljenje, kao što su i drugi u svoje, to im ne možemo osporiti. Ako već postoji takva vrsta suprotstavljenih gledišta, ima logike zatražiti od suda UN da to pitanje reši. Sud je to mogao da rešava i kroz neku vrstu parnice, ali postojale su brojne prepreke na tom putu podizanja tužbi. Argument da je u pitanju političko, a ne pravno pitanje tek bi došao do izražaja u parnici. S druge strane, koga bismo tužili? Ne bismo mogli nikada da tužimo SAD ili Albaniju, jer one nisu priznale nadležnost ovog suda. A mogli bi da tužimo jedan broj država EU što bi svakako zaustavilo političke procese približavanja Srbije ovoj organizaciji. Sve te prepreke su kroz savetodavno mišljenje eliminisane. Sećate se da je spor sa Bosnom i Hercegovinom trajao 13 godina. Mi nemamo potrebu da narednu deceniju provedemo pred sudom radi ovog pitanja. Ovako ćemo dobiti savetodavno mišljenje suda u relativno brzom roku, najdalje za dve godine.

Da li treba lobirati da one zemlje za koje znamo da dele naše mišljenje dostave pismene podneske i pojave se pred sudom, poput Grčke, Kipra, Španije, Kine, Rusije?

One već razmatraju te mogućnosti, za mnoge znamo da će učestvovati, ali ne bih navodio koje. Naša dalja diplomatska akcija ide ka tome da ohrabrimo neke zemlje da učestvuju.

Da li veći broj učesnika koji zastupaju našu stranu ima uticaj na sud?

Pravno ne, ali to daje Sudu sliku o stanju u svetu, o stavu tih država.

Ukoliko mišljenje bude u našu korist kakve posledice može da proizvede?

Savetodavno mišljenje samo po sebi neće rešiti međunarodni problem koji postoji. Ako je u skladu sa onim što mi tvrdimo to će ojačati naše dalje pregovaračke pozicije i vlada Srbije će moći sa dobrim legitimitetom da zahteva obnavljanje procesa pregovora. Ono takođe može da dovede do zaustavljanje procesa priznanja, mada je taj proces već dobrim delom zaustavljen, ako ostavimo po strani incident sa Crnom Gorom i Makedonijom. Možemo da kažemo da smo u mirnom periodu kada se čitav svet sprema za MSP i kada se očekuje njegov stav.

Da li se desilo da nakon savetodavnog mišljenja suda neka država poništi svoju raniju odluku koja je u suprotnosti sa tim mišljenjem?

To se desilo u slučaju izgradnje izraelskog zida na palestinskoj teritoriji. Mišljenje je tražio Savet bezbednosti, a Sud je rekao da je taj postupak protivan međunarodnom pravu. Reagovao je Vrhovni sud Izraela koji je prihvatio stav suda i poništio odluku o podizanju zida. Uobičajeno je da nakon savetodavnog mišljenja Suda Generalna skupština na sledećem zasedanju izađe sa nekom rezolucijom ili saopštenjem tako da mišljenje Suda postaje deo nekog dokumenta Generalne skupštine.

-----------------------------------------------------------

Uskoro podnesak Srbije

Pravni tim Srbije koji čine profesor Malkolm Šo iz Londona, Andreas Cimerman iz Berlina, profesor Marselo Koen iz Ženeve i dr Vladimir Đerić, a kojim koordinira Saša Obradović, iz Ministarstva inostranih poslova, privodi kraju podnesak koji će biti dostavljen Međunarodnom sudu pravde. Sve države koje žele da dostave svoja mišljenja o ovom slučaju to mogu da urade do 17. aprila, a zatim do 17. ula i da odgovore ili daju komentare na podneske drugih država.

„Usmeni deo rasprave razlikovaće se od onoga što se videlo u sporu naše države sa BiH. Neće biti dve države koje će sedeti na dvema parničnim stranama, nego će jedna po jedna država koja je izrazila želju da se pojavi u usmenom delu rasprave obrazlagati svoje stavove. Moguće je da neka država dostavi pismeni podnesak, ali da nije zainteresovana da učestvuje u usmenoj raspravi”, objašnjava Saša Obradović.

Jelena Cerovina

[objavljeno: 29/10/2008]

Nastavak na Politika...

Kurir: Obradović: na pitanje o Kosovu nema neutralnog odgovora

Mondo: "O Kosovu nema neutralnog odgovora"