Izvor: RTS, 30.Jun.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi odnos Srbije prema svetu

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija želi da bude iskren i otvoren partner međunarodnoj zajednici, čineći sve što obeća, pa tako namerava da obavi svoje zadatke na putu ka EU, a da potom ostaje na Briselu da oceni taj učinak.

Na konferenciji za novinare u okviru panel-diskusije "Novi početak prema Briselu – Srbija na putu ka Evropskoj uniji", premijer Vučić je rekao da se novi početak odnosi na iskren odnos, a s obzirom na saznanje da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nemačka, kako je naveo, "sita" srpske politike koja se razlikuje zavisno od toga da li je za domaću ili međunarodnu upotrebu.

Premijer Aleksandar Vučić ponovio je da Srbija vodi politiku poštovanja BiH, ali da on nije bio na obeležavanju stogodišnjice Prvog svetskog rata u Sarajevu jer bi boravkom na toj svečanosti ponizio svoj narod.

"Nisam ni bio pozvan da dođem u Sarajevo. Da sam bio pozvan, moguće je da ne bih otišao zbog table na kojoj se govori o srpskoj agresiji, te ne bih mogao da stojim tamo i ponižavam svoj narod", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Berlinu.

Inače, umesto u Sarajevu, premijer je boravio u Andrićgradu, gde je, kako je naveo, govorio o Vidovdanu, miru, kao i dobrim odnosima sa Austrijom i Nemačkom, "o tome kako smo ponosni na svoju istoriju, i da je budućnost Srbije u EU".

U tom smislu, dodao je, uveren je da niko ne može da nađe ijednu reč da mu zameri, podsetivši da je prva njegova poseta na mestu premijera bila upravo Sarajevu, da Srbija vodi politiku poštovanja Bosne i Hercegovine, te da, za razliku od prethodnika, ni posle 70 dana još nije posetio Republiku Srpsku.

"Novi početak je zato što znam da su mnoge zemlje site naše priče u kojoj jedno govorimo i drugo radimo. Novi početak je da ono što govorimo i uradimo, mislimo. To je novi početak u odnosima Srbije i svih ostalih u svetu", objasnio je Vučić moto skupa, čiji su organizatori Forum Srbija–Nemačka i nemački Savet za spoljnu politiku.

Drugim rečima, to znači, dodao je, da će, ako kaže da će pitati za cenu gasa u Moskvi, to i učiniti, jer je takav pošten i odgovoran pristup, bez skrivenih poruka i loših namera, veoma važan za Srbiju.

"Ukoliko Srbija bude uradila ono što je pred njom, svoj domaći zadatak, jer ne tražimo ništa od drugih, već samo da ispunimo što je pred nama, onda od Nemačke i drugih partnera u EU tražimo da krajem 2018, 2019. ili 2020. procene da li je Srbija obavila svoj posao", poručio je premijer.

Srbija želi punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali smo svesni da sebe moramo mnogo da menjamo, rekao je premijer Srbije.

"Ovo je novi početak, jer Srbija danas ima jednu politiku. Mi smo i ljudski i politički ujedinjeni oko pitanja Evropske unije", istakao je Vučić.

Srbija, kako je naveo, želi da na jesen otvori nova poglavlja u pregovorima sa EU – zahvaljujući Nemačkoj da otvori poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, zatim da početkom iduće godine otvori i poglavlja 23 i 24, dok je u međuvremenu, dodao je, sa 18 skrininga već završen veliki tehnički posao za 35 poglavlja.

Ponovio je i da će otvaranje poglavlja 23 i 24 uticati na veću efikasnost pravosuđa i podsetio "na nultu toleranciju Vlade" u Beogradu prema korupciji.

S tim u vezi je podsetio da Srbija očekuje mišljenje iz Brisela o zakonu o uzbunjivačima, za koji kaže da je jedan od najboljih u regionu.

Da je Srbija dobro mesto za investiranje, Vučić je ilustrovao podatkom o prošlogodišnjoj razmeni Srbije i Nemačke od tri milijarde evra, što je za 14 odsto više nego 2012, ukazujući pri tome da su povećani i izvoz i uvoz, a da je najviše povećan izvoz proizvoda iz Srbije koje prave nemačke kompanije u Srbiji.

"To pokazuje da je Srbija dobro mesto za investiranje nemačkih kompanija i da mogu da prave jednako kvalitetne proizvode kao i svuda u svetu", ocenio je Vučić.

Navodeći da je u prvom tromesečju izvoz porastao za 21 odsto, te da iznosi 343 miliona, dok je istovremeno uvoz veći za 13,3 odsto i iznosi 443,9 miliona evra, Vučić je konstatovao da je Nemačka investirala 1,35 milijardi evra, a zajedno sa firmama-ćerkama iz Austrije to je gotovo 1,7 milijardi evra.

Strani ulagači "kao kod kuće"

Srbija je, prema njegovim rečima, pokušala da obezbedi najbolje moguće uslove za investitore, ali ima još mnogo toga što treba popraviti kako bi nemačkim kompanijama bili obezbeđeni najbolji uslovi za ulaganje, kako bi se osećale kao kod kuće.

Podsetivši da je poslednji pokušaj donošenja modernog zakona o radu propao 2002. godine, premijer je najavio da će nova verzija u Skupštini biti ove nedelje, te ocenio da će to biti jedan od najmodernijih zakona.

"Gotovo nikome nije palo na pamet da liberalizuje tržište rada u poslednjih 12 godina, a mi smo doneli odluku da idemo u fleksibilnije tržište, da možemo da budemo prijemčiviji za sve investitore", objasnio je Vučić.

Najavljujući usvajanje zakona o privatizaciji i stečaju, kao i o planiranju i izgradnji, Vučić je rekao da će i oni biti usklađeni sa evropskim zakonima, te da će zajedno činiti bolji podsticajni paket za investitore, s kojima se složio da su veliki problem postupci koji predugo traju.

Konačno, ocenivši srpsko-nemačke odnose kao nikad bolje, premijer je izrazio spremnost da "uvek prihvatimo različite vrste zamerki od većeg partnera i da saslušamo, ispravimo što je kod nas pogrešno", ali da istovremeno posebno cenimo što je Nemačka spremna uvek da sasluša Srbiju i vidi šta joj je među političkim i ekonomskim interesima prioritet.

"Srbija će u političkom smislu biti nosilac regionalne stabilnosti i uveren sam da nećemo izneveriti nemačke partnere", poručio je Vučić, primetivši da je njegova nedavna poseta Berlinu u Srbiji ocenjena kao dobra, a on lično da je izuzetno zadovoljan razgovorom s kancelarkom Angelom Merkel.

"Srbija se vraća kući - u Evropu"

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer istakao je, otvarajući diskusiju, da će Nemačka podržati Srbiju i biti njen partner na putu ka EU, ali da neće smanjivati uslove.

Štajnmajer je naveo da odnosi dve zemlje nisu bili jednostavni i, osvrćući se na 1914, 1941. i 1999. godinu, istakao da danas živimo u 2014. godini u kojoj je Evropska unija počela pregovore sa Srbijom.

"Srbija se vraća kući, a njena kuća je u srcu Evrope", rekao je Štajnmajer i istakao da je Srbija postigla mnogo u poslednje dve godine, od pregovora sa Prištinom, poboljšanja odnosa sa susedima, do ekonomskih i drugih reformi.

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne saouprave Kori Udovički istakla je da su pred Srbijom sveobuhvatne reforme javne uprave i fiskalna konsolidacija sa bolnim merama.

Udovički je u Berlinu poručila da se Srbija nalazi na prekretnici i da je Vlada svesna da nema više godina za odlaganje reformi.

"Sveobuhvatnu reformu javne uprave moramo da preduzmemo ako mislimo da racionalizujemo državne troškove, tako da i relativno slaba srpska privreda može da ih nosi, ali i da reformišemo javnu upravu, državu, da ona može da bolje podržava privredu i privredni rast", navela je Udovički.

Ministar privrede Dušan Vujović ukazao je da se kod Agencije za privatizaciju, koje je jedna vrsta "čistilišta", nalazi 584 preduzeća, od kojih je 161 u restrukturiranju, zaštićenih od svih poverilaca i za koje se čeka rešenje, a što je "glavni kamen" koji mora da se ukloni.

Druga strana problema je što imamo javni sektor, preduzeća, koja umesto da budu kičma razvoja, pružanja najvažnijih usluga u mnogim domenima, prave Srbiji gubitke i pružaju jako loše usluge, dodao je Vujović.

"Milijarda duga Srbijagasa, preduzeća koje svugde u svetu pravi dobitke, nije normalno i moramo da sklonimo. Razumljivo je kada prave gubitke oni koji pružaju socijalnu pomoć, ali ne kada ih prave oni koji bi trebalo da budu motor privrede", podvukao je Vujović.

Direktorka Turističke organizacije Nemačke Petra Hedofer istakla je na marginama panel diskusije da je Beograd za nemačke turiste postao "novi Berlin", posebno kada je u pitanju noćni život.

Nastavak na RTS...