Izvor: RTS, 09.Dec.2011, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova fiskalna disciplina
Lideri 23 članice EU prihvatili su sporazum o primeni strožih fiskalnih mera, kažnjavanju članica koje ih se ne pridržavaju i početku funkcionisanja stabilizacionog fonda. Dejvid Kameron odbio prihvatanje tih mera rečima da sporazum na nivou Unije "nije u interesu Britanije".
Posle maratonskih razgovora u Briselu, lideri Evropske unije samo su delimično postigli cilj, pošto nije postignut jedinstven >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stav svih članica Unije o primeni postignutog sporazuma.
Lideri 23 članice Unije složili su se o primeni strožih fiskalnih mera i time se u suštini odrekli dela suvereniteta, revidirajući osnovni sporazum EU, prenosi Bi-Bi-Si.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je, posle sastanka 27 lidera, da će grupa od 17 zemalja evrozone i još šest država Unije zaključiti sopstveni sporazum radi zaštite zajedničke evropske valute.
Za takav ishod ključan je bio stav Velike Britanije koja je, iako ne koristi evro, zatražila izuzeće iz primene strožih finansijskih pravila, a premijer te zemlje Dejvid Kameron rekao je da sporazum na nivou Unije "nije u interesu Britanije".
Ocenjujući Kameronove reči, francuski predsednik je rekao da "to nije moglo biti prihvaćeno zato što nedostatak regulative izaziva sadašnje probleme".
Kancelarka najjače evropske ekonomije Angela Merkel rekla je da će odluke koje su donete na današnjem samitu kao rezultat imati povećani kredibilitet evrozone.
"Uvek sam govorila da je potrebno da 17 država evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to može da se desi i desiće se sa današnjim odlukama", rekla je Merkelova posle samita.
Prema njenim rečima, postignut je "veoma, veoma važan rezultat, zato što su izvučene pouke iz prošlosti".
Nemačkoj kancelarki u pozitivnoj oceni sporazuma pridružio se i direktor Evropske centralne banke Mario Dragi koji je pozdravio rezultat samita kao "veoma dobar ishod" za evro.
Za većinu zemalja EU – među kojima nema ni Britanije ni Mađarske, kao ni Češke ni Švedske koje su za sada neopredeljene – sporazum će značiti uvođenje strožih fiskalnih pravila radi suzbijanja dužničke krize.
Dogovoreno je da članice vode strožu fiskalnu politiku, a uvode se automatske sankcije za one koji naruše odredbe o deficitu u zoni evra. Pored toga, uvodi se i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave, a novi sporazum trebalo bi da bude spreman do marta.
Takođe, na samitu je dogovoreno da počne da funkcioniše stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti), u kome bi bilo 500 milijardi evra.
Kako ocenjuje agencija Asošiejted pres, neuspeh da se postigne sporazum na nivou cele Unije u najvećem delu je odraz duboke podele između Francuske i Nemačke, sa jedne strane, i Velike Britanije sa druge.
Jedan neimenovani diplomata u Briselu ocenio je da različiti stavovi i podeljenost Unije povećavaju mogućnost da Evropa "nastavi na dva koloseka", prenosi Rojters.
Berze u svetu su na vest iz Brisela reagovale padom vrednosti akcija, jer investitori sumnjaju u zaustavljanje finnsijske krize u Evropi.
