Izvor: RTS, 15.Okt.2013, 14:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova faza odnosa Srbije i EU

Srbija je ostvarila napredak u nizu oblasti i "započela novu fazu u odnosima sa EU", ocenjuje se u sažetku godišnjeg izveštaja Evropske komisije u koji je Tanjug imao uvid. U ovogodišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evrointegracija, konstatuje se istorijski napredak, ali i izdvajaju oblasti u kojima Vladu u Beogradu očekuju ozbiljni izazovi u narednom periodu.

Evropska komisija sutra će predstaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ovogodišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evrointegracija, kojim se konstatuje istorijski napredak, ali i izdvajaju oblasti u kojima Vladu u Beogradu u narednom periodu očekuju ozbiljni izazovi.

U sažetku godišnjeg izveštaja Evropske komisije u koji je Tanjug imao uvid, ističe se da je kao rezultat napretka u nizu oblasti "Srbija započela novu fazu u odnosima sa Unijom".

U pet stranica dugačkom dokumentu piše da je u odnosima sa Kosovom ostvaren "vidljiv i održiv napredak", te da primena Briselskog sporazuma već daje "brojne nepovratne efekte na terenu".

Istovremeno, kaže se da je veoma značajno što su se obe strane dogovorile da ne ometaju jedna drugu na putu evropskih integracija.

U skladu sa ostvarenim napretkom, Komisija očekuje da Evropski savet što pre završi izradu pregovaračke platforme i da je usvoji, kako bi prva međuvladina konferencija počela najkasnije u januaru 2014, u skladu sa junskim zaključcima Saveta.

"U ovoj novoj, zahtevnoj fazi odnosa sa EU, Srbija će morati da intenzivira napore i da u potpunosti ispuni kriterijume za članstvo", kaže se u izveštaju, uz napomenu da je od ključne važnosti da svi građani budu upoznati sa koristima i prilikama koje im se otvaraju tokom celog procesa pridruživanja.

Kao glavne izazove koji se pred Srbiju postavljaju u neposrednoj budućnosti, Komisija uočava vladavinu prava (a naročito reformu pravosuđa), borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne uprave, nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija, suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina.

U izveštaju se kaže da su usvojene sveobuhvatne strategije u oblasti pravosuđa, suzbijanja i organizovanog kriminala, kao i da je usvojen proaktivni pristup istragama o korupciji, koje sada obuhvataju i slučajeve na visokom nivou.

"Zahvaljujući regionalnoj saradnji, pokrenute su istrage o organizovanom kriminalu, mada su pravosnažne presude još retke", uočava EK.

Takođe se konstatuje da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Unaprediti zaštitu manjina 

Kada je reč o zaštiti manjina, EK smatra da zakonski okvir za to postoji, ali da se još ne primenjuje u potpunosti na celoj teritoriji Srbije. Sem toga, vlasti su zabranom Parade ponosa u Beogradu ispoljile nedostatak političke podrške zaštiti prava LGBT populacije, i tako su propustile priliku da pokažu da se u Srbiji poštuju temeljna ljudska prava, konstatuje Komisija.

Srbija će ubuduće morati da posveti znatno više pažnje nezavisnosti institucija, pogotovo pravosudnih.

"Postojeći ustavni i zakonski okviri još ostavljaju prostora za neprihvatljive političke uticaje, naročito kad je reč o ulozi Skupštine u imenovanju i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija", upozorava se u izveštaju EK.

"Dalje reforme iziskuju sveobuhvatnu analizu troškova, efikasnosti i dostupnosti u pravosuđu", piše u izveštaju, u kome se takođe kaže da se očekuju konkretni rezultati u procesuiranju slučajeva korupcije i organizovanog kriminala i da je neophodno ustanoviti zakonski okvir za zaštitu "uzbunjivača".

Evropska komisija traži da se veća pažnja posveti slobodi medija.

"Srbija sada treba da počne sa primenom Medijske strategije, počevši od usvajanja zakona o javnom informisanju i medijima, javnim servisima i elektronskim komunikacijama", stoji u zaključcima Komisije.

"Ključni problemi su državno finansiranje i kontrola nad medijima, kao i finansijska održivost javnih servisa", navodi se u izveštaju, i dodaje da je novinare, borce za ljudska prava i druge ranjive grupe, uključujući LGBT populaciju, neophodno zaštititi od napada "radikalnih grupa".

"Izvestan napredak" u izgradnji tržišta

Kada je reč o ekonomiji, konstatuje se da je Srbija ostvarila "izvestan napredak" u stvaranju funkcionalne tržišne privrede, ali da je neophodno učiniti znatne napore kako bi se na srednji rok sačuvala konkurentnost sa tržišnim silama unutar EU.

Komisija je uočila da se Srbija u 2012. suočila sa recesijom i da se privreda suzila za 1,7 odsto, te da je u prvoj polovini ove godine rast izvoza donekle ublažio posledice opadanja domaće potražnje i doveo do "blagog i neravnomernog oporavka".

Izvestan napredak je uočen i na polju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi državnih preduzeća, ali Komisija konstatuje da se skromni rast i prvi znaci oporavka nisu prelili na tržište rada, pa su budžetski deficit i stopa nezaposlenost još izuzetno visoki.

"Državno učešće u privredi je značajno, a državna preduzeća nastavljaju da gomilaju dugove", kaže se u izveštaju.

"Srbija treba da nastavi da poboljšava poslovno okruženje i uloži znatan napor da kreira konkurentan privatni sektor. Pravna nesigurnost i korupcija blokiraju tržišne mehanizme, a jedan od važnih problema je neformalni sektor", tvrdi Komisija.

Od Srbije se dalje zahteva da ubuduće udvostruči napore kako bi uskladila svoje zakone sa evropskim standardima u nizu oblasti, od revizorskih službi javnih nabavki, poljoprivrede i ekologije.

Na samom kraju ovog dokumenta stoji da tokom pregovora o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije uzeto u obzir pristupanje Hrvatske EU, pa Komisija poziva Srbiju da "hitno revidira svoj stav kako bi se izvršilo prilagođavanje zasnovano na tradicionalnom protoku dobara".

Izvori iz EK rekli su Tanjugu da se to odnosi na spor oko tarifa na uvoz cigareta iz Hrvatske, koji je izbio nakon što je Hrvatska zatražila da i nakon prijema u EU sačuva privilegije koje je imala u okviru CEFTA, što je Srbija ocenila kao neprihvatljivo.

Nastavak na RTS...