Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2013, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikoga nema u 50.000 firmi

PREDSTAVNICI menadžera i direktora privatnih kompanija će već od srede početi da obilaze sve poslaničke klubove u parlamentu, gde će izneti svoju viziju kako bi trebalo da izgleda novi zakon o radu. Upravo ovaj propis apostrofirali su kao kamen o koji se domaća privreda najviše spotiče. Sindikati, pak, kažu da njihove predloge neće nipošto podržati jer se poslovna klima ne popravlja daljim obespravljivanjem radnika već stvaranjem boljeg privrednog ambijenta u kojem je Zakon o radu najmanje važna karika. Šta će se na kraju naći u ovom dokumentu biće jasno do 1. septembra, kada se očekuje da finalna verzija zakona uđe u javnu raspravu. Prema rečima Dragoljuba Rajića, direktora Unije poslodavaca Srbije, promene Zakona o radu su neophodne jer bi upravo one mogle da rasterete poslovanje, pojednostave proceduru i omoguće fleksibilnije zapošljavanje prema realnim potrebama poslodavaca: - Važeći propisi i nestabilan privredni ambijent, kao i nedostatak povoljnih izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća, imali su razoran uticaj na nacionalnu ekonomiju. Pre pet godina samo je osam odsto preduzeća imalo jednog ili nijednog zaposlenog, a danas je takvih čak 23 odsto, odnosno oko 50.000. Za pet poslednjih godina je izgubljeno čak 275.299 radnih mesta. Sad više ni mladi ne žele u preduzetništvo jer se ono pokazalo kao veoma rizično. U Evropi čak 18 odsto mladih želi da razvija svoj biznis, a kod nas tek njih 3,7 odsto.BROJKE 14,9 Odsto radnika je danas zaposleno na određeno vreme 44.350 zaposlenih na određeno radi najmanje tri godine 1,8 odsto poslodavaca smatra da bi trebalo isplaćivati terenski rad Da se nešto mora učiniti smatra i Aleksandar Stevanović, generalni sekretar konsultantske kuće „CEFA“, koja je sa Unijom poslodavaca Srbije upravo završila istraživanje na temu šta direktori i menadžeri smatraju da koči njihovo poslovanje. I on je procenio da je jedan od najvećih „krivaca“ upravo „propis koji preterano štiti radnike“. A kao jedan od važnijih problema navodi proceduru pri uručivanja otkaza: - Većinu radnika sud vrati na staro mesto jer je zakon takav da je radnik gotovo uvek u pravu. Drugi problem su preskupe i neracionalne otpremnine, a treći je rad na određeno koji traje samo 12 meseci, što je u praksi dovelo do toga da poslodavci moraju da lažu i manipulišu kako bi produžili ove rokove, što niko zapravo ne želi. Sve ovo zajedno je dovelo do toga da poslodavci ne žele da zapošljavaju nove radnike jer ih oni mogu skupo koštati, a samim tim to znači da od ovakvog zakona nemaju koristi ni sami radnici. Sindikalci, međutim, ove promene ne dočekuju sa aplauzom. U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da je menjanje ovog propisa isključivo na štetu radnika, kao i da se poslovni ambijent i privreda moraju oživljavati na drugi način: - Izmene Zakona o radu, koje bi ograničile prava radnika, služe samo (stranim) investitorima i onima koji žele još jeftiniju radnu snagu, koju će potom moći otpuštati kad im se prohte i da ih to ništa ne košta - kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. MANJA PRAVA POSLODAVCI predlažu da rad na odeđeno traje tri godine umesto 12 meseci, da otpremnine isplaćuje poslodavac samo za vreme provedeno kod njega, da se uvedu fleksibilniji oblici zapošljavanja i mogućnost kraćeg radnog vremena od osmočasovnog, da se ukine čitav paket „formalnosti“ koje otežavaju davanje otkaza, da poslodavac može da „ustupi“ svog radnika drugom poslodavcu, da se povećaju uslovi za utvrđivanje reprezentativnosti sindikatima, a njihovim liderima ograniče privilegije...- Za ostvarivanje boljeg poslovnog ambijenta mora se poći od drugih i znatno važnijih koraka, kao što su mere za smanjivanje korupcije, uvođenje poreskih olakšica za zapošljavanje, smanjenje opterećenja zarada, bolje inspekcije, ukidanje nepotrebnih taksi i slično. Zakon o radu je poslednja tema o kojoj bi se moglo raspravljati jer njegove izmene neće dovesti do veće privredne aktivnosti. On podseća na to da je znatno rigidniji Zakon o radu bio na snazi od 2001. do 2005. i da nije doveo ni do većeg zapošljavanja ni do oživljavanja privrede, pa je tako ovaj predlog poslodavaca samo korak unazad. Sindikati zato tvrde da neće podržati predložene izmene jer ne vide kako bi one mogle da poboljšaju privrednu aktivnost: - Logičnije je da poslodavci krenu da se bore protiv drugih propisa i odnosa u društvu, koji im otežavaju poslovanje, umesto da smanjuju prava sopstvenih radnika - kaže Vuković. PROMENE TRAŽI SVET U MINISTARSTVU rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da su izmene zakona neophodne, ali ne prognoziraju šta će ući u finalnu verziju. Ipak, kako kažu u ovom resoru, zahtevi poslodavaca su sasvim podudarni sa stavovima Međunarodnog monetarnog fonda i u skladu su sa zakonodavstvom i direktivama EU.

Nastavak na Večernje novosti...