Izvor: Blic, 28.Apr.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neophodna provera zvanja svih profesora

Banjaluka - Savet za razvoj visokog obrazovanja RS predložio je Ministarstvu prosvete RS da se sprovede provera svih izbora u zvanje nastavnog kadra na privatnim i javnim visokoškolskim ustanovama - bez izuzetka.

- To nam je najveći problem. Na ovom prostoru imamo samo onoliko profesora, koliko ih imamo i ti isti predaju svuda. Drugo, imamo i zahteve iz zemalja iz okruženja da proverimo ko gde radi. Mora se zavesti red - kaže u intervjuu za „EuroBlic" predsednik Saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stevan Trbojević.

Trbojević kaže da bi trebalo formirati komisiju za proveru izbora u zvanje nastavnog kadra koja će raditi po istom principu kao komisija za reviziju privatnih univerziteta u RS. Da je neophodna provera zvanja profesora, koja će se inače raditi prvi put, potvrđuje i izveštaj komisije za reviziju privatnih univerziteta koja je utvrdila da mnogi profesori imaju „dvostruki radni odnos", pa se tako ne zna da li su stalno zaposleni u Srbiji ili u RS, da ne dostaju podaci o magistarskom ili doktorskom radu i slično.

- Moramo doći do kvaliteta. Više ništa nije kao ranije - u smislu da se upiše 1.000 studenata da bi se imao veći prihod. Ne. Upisuj manje studenta, radi sa njima kako treba. To je sistem kojem težimo - kaže on.

Komisija za reviziju privatnih univerziteta utvrdila je da nijedan privatni univerzitet ne ispunjava uslove za licencu?

- Mislim da to ne treba da bude restriktivno. Naravno da ne treba da se bavi visokim obrazovanjem onaj ko ne ispunjava propisane uslove, ali morate dozvoliti svima da koriguju ono što im nedostaje. To je sasvim logično. Garant svakom studentu, kada upisuje neki fakultet je u krajnjem slučaju ipak Vlada RS, a ne vlasnik univerziteta. To znači da o svim studentima brigu mora da vodi Vlada i zato na ove stvari treba gledati ozbiljno. Lako je nešto zatvoriti, ali treba nakon toga svakom prethodno upisanom studentu omogućiti završetak studija u legalnim uslovima.

Kada će se raditi revizija javnih univerziteta?

- To ćemo još videti. Nakon izveštaja za privatne univerzitete uvideli smo da to treba uraditi i na državnim. Svi se sećamo napisa od pre dve godine da nijedan državni univerzitet ne ispunjava uslove. Tada su, nakon kontrole prosvetne inspekcije, oba rektora potpisala obavezu da će ispuniti određene uslove što je najvećim delom i učinjeno. To i jeste bio cilj. Nismo imali uređen sistem, a sada se sve polako zaokružuje.

Da li imamo rezultate o tome kako se sprovodi Bolonjska deklaracija?

- Svi univerziteti, osim dva u RS, dostavili su nam samoevolucioni izveštaj koji podrazumeva izveštaj o svim segmentima rada na fakultetima -nastava, administracija, finansije... Dogovoreno je da do sledeće sednice Saveta u maju dogovorimo termine poseta svim visokoškolskim ustanovama i sa rukovodstvom obavimo razgovor o samoevolucionim izveštajima.

Pa, znamo li onda koliko smo uspešni u sprovođenju Bolonjske deklaracije?

- Mnogo smo promenili. Uradili smo licenciranje i visokoškolskih ustanova i studijskih programa i integrisali univerzitete. Pogledajte, 50 godina smo imali istu postavku, način učenja i sistem nastave, da vam profesor ispriča lekciju, vi ponovite i dobijete ocenu. Nije nam bila važno koliko studenata u roku diplomira. Sada je student u centru pažnje, u svim je organima univerziteta, to ranije nije bio. Problem je što kada nešto menjate, nastavnicima to teško pada. Teško je menjati navike. Takođe, svi očekuju da dobiju šablon po kojem će raditi. Međutim, šablon ne postoji.

Kako ih promeniti? Da li je rešenje u mladim ljudima?

- Svakako da je rešenje u mladima, ali nije tačno da ljudi koji imaju još nekoliko godina do penzije ne žele i ne mogu da se menjaju. Zato što se moraju menjati jer oni treba da uče te mlade ljude. Profesori se mogu menjati edukacijom, a sve to podrazumeva novac. Sada koristimo inostrane projekte za edukaciju kadra.

Koji fakulteti su najbolji

Da li se konačno može povući paralela i reći koji su univerziteti bolji - privatni ili državni?

- Rano je za kategorizaciju. Da bismo to napravili potrebne su nam najmanje tri godine. U tom roku bismo još dosta toga unapredili, a istovremeno bismo pratili i sopstvene trendove. Postoje dve vrste vrednovanja - šangajska lista koja je jedino merodavna i jedna koju naši mediji već dve godine citiraju, a to je spisak od oko 6.000 univerziteta. Prošle godine samo je ETF iz Banjaluke bio na toj listi. Pogledajte, kakve oni uzimaju parametre - kvalitet sajta, naučnu citiranost, koliko na nekom univerzitetu ima nobelovaca i slično. Istovremeno, mi nemamo besplatnu akademsku internet vezu, a ni pravilnik o kategorizaciji naših publikacija.

Nastavak na Blic...