Izvor: RTS, 15.Dec.2013, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka, objavljena imena svih ministara
Nemački demohrišćani predstavili svoje ministre u novoj vladi, koja će u utorak biti formirana na čelu sa Angelom Merkel. Prvi put u posleratnoj istoriji države, žena na čelu Ministarstva odbrane. Socijaldemokrate takođe predložile svojih šest ministara, među kojima je i "super ministar" Zigman Gabrijel.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << predstavili su ministre vlade ''velike koalicije'' iz redova svojih demohrišćana, među kojima je, prvi put u posleratnoj istoriji države, na čelu Ministarstva odbrane jedna žena - dosadašnji ministar rada Ursula fon der Lajen.
Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen važi za ''unverzalno oružje'' kancelara Merkel, komentarišu mediji, a pred izbore se o njoj govorilo i da želi da bude novi kancelar, što je ona u jednom intervjuu tabliodu Bild indirektno odbacila, ukazujući na to da će Merkel ostati na toj funkciji u najmanju ruku do 2017. godine.
Fon der Lajen, poreklom iz porodice političara, demohrišćanka i majka sedmoro dece, postala je popularna naročito posle borbe protiv dečje pornografije.
O novoj ministarki odbrane se, takođe, govorilo i da je imala realne šanse da, umesto bivšeg šefa države Kristijana Vulfa, postane predsednik Nemačke i to, kao prva žena u istoriji države.
Nemački politički nedeljnik Špigel je pre dve - tri godine, međutim, o fon der Lajen pisao i u svetlu ''mobinga''.
Kao "nemačka majka", kako je ponekad nazivaju zbog njenih sedmoro dece, angažuje se za slabije, ali je njeni saradnici, kako je pisao Špigel, doživljavaju kao hladnu perfekcionistkinju.
Na mestu ministra finansija ostaće Volfgang Šojble, najstariji član vlade i jedini koga su i socijaldemokrate i demohrišćani želeli za ministra.
Kako je pokazala anketa, uprkos zahtevima vođstva Socijaldemokratske partije (SPD) da u budućoj vladi ''velike koalicije'' njima pripadne resor finansija, skoro polovina tradicionalnih birača SPD želela da to mesto ponovo pripadne baš Šojbleu.
On je dugogodišnji član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), siva eminencija i najstariji član vlade, za koga se kaže da je veoma blizak saradnik Merkelove.
Za Šojblea se kaže da je političar čija reč se posebno uvažava. Konzervativac Šojble je jedini koji je neprekidno od ujedinjenja Nemačke do sada na vladinim funkcijama.
Šojble se već godinama nalazi u invalidskim kolicima, pa je njegovo zdravstveno stanje jedna od tema o kojima je nemačka štampa pisala u poslednje vreme. Rođen je 1942. godine, a pre dvadesetak godina je, na jednom izbornom skupu preživeo atententat i od tada se nalazi u invalidskim kolicima. Antentat na Šojblea je počinio jedan bolesnik, šizofreničar.
Dosadašnji ministar odbrane Tomas de Mezijer, rođen u Bonu 1954. godine, biće novi ministar unutrašnjih poslova. De Mezijer je ozbiljni Prus, čije je organizacione sposobnosti hvalila i sama Angela Merkel. Dalji je rođak poslednjeg šefa vlade DDR Lotara de Mezijera, živi u Drezdenu, oženjen je i ima troje dece.
U prvoj vladi Merkelove de Mezijer je, takođe, bio ministar unutrašnjih poslova. On se ovog leta, kao ministar odbrane, našao pod unakrsnom paljbom opozicije, koja je zahtevala njegovu ostavku zbog skandala u vezi sa bespilotnim letelicama ''Euro Hawk'', čiji je projekat ministar stopirao sa, kako je tvrdila opozicija, ogromnim zakašnjenjem - kada su već potrošeni milioni evra nemačkih poreskih obveznika.
Dosadašnji generalni sekretar CDU kancelarke Merkel, Herman Gre, predložen je za novog ministra zdravlja. On važi za bliskog saradnika Merkelove i bio je nadležan za izbornu kampanju pred septembarske savezne izbore.
Pravnik po struci, poreklom iz najmnogoljudnije pokrajine Severne Rajne Vestfalije, u kojoj živi oko 18 miliona ljudi, Gre će preuzeti ozbiljni resor nemačkog zdravstva.
Ministarka obrazovanje ostaće Johana Vanka. Šezdesetogodišnja Vanka, doktorka je nauka i važi za dobrog matematičara i iskusnog pragmatičara. Vanka je izabrana na mesto ministra obrazovanja, kada je Anete Šavan zbog prepisanog doktorata, morala da povuče iz politike.
Vanka je još jedna istočna Nemica u političkom usponu - bila je pokrajinska ministarka kao vanpartijska ličnost, a tek kasnije postala je članica CDU i bila je prva istočna Nemaci u kabinetu jedne zapadno-nemačke pokrajinske vlade.
Novi ministar poljoprivrede biće Hanas-Peter Fridrih iz bavarske CSU, ''sestrinske'' partije CDU, koji je do sada bio ministar unutrašnjih poslova.
Ministarstvo za saobraćaj, koje će ubuduće biti zaduženo i za digitalnu infrastrukturu, vodiće dosadašnji generalni sekretar CSU Aleksander Dobrint, a za privrednu saradnju i razvoj biće zadužen ministar Gerd Miler, 58-godišnji član CSU.
Ministar i šef Kancelarske službe biće Peter Altmajer, koji je do sada bio ministar zaštite okoline i spada među veoma bliske saradnike Angele Merkel - lojalan i pouzdan, kažu analitičari.
Kako je najavljeno, minnistarka za medije i kulturu biće Monika Griters iz CDU.
Socijaldemokrate odlučile: Zigman Gabrijel biće "super ministar"
Kada je reč o ministrima iz redova socijaldemorkata - šef SPD Zigmar Gabrijel će, kako je vođstvo partije jednoglasno odlučilo, biti ''super ministar'', odosno, ministar privrede i energetike i vicekancelar, dok će ministar inostranih poslova biti Frank-Valter Štajnmajer, koji je u prvoj vladi ''velike koalicije'' s Merkelovom na čelu, imao istu tu poziciju.
"Dajemo šest ministara, a među njima je Frank Valter Štajnmajer, verovatno najistaknutiji stručnjak za nemačku spoljnu politiku koji će ponovo biti šef diplomatije", rekao je lider SDP-a Zigmar Gabrijel.
Sedokosi Štajnmajer, za koga se kaže da je pragmatičan i razložan, i da ga uvažavaju čak i politički neistomišljenici, ostao je u sećanju i srpskoj javnosti iz vremena od 2005. do 2009. godine kada je stajao na čelu nemačke diplomatije.
Važi za jakog čoveka SPD koji je već jednom direktno, bez puno halabuke i, možda, čak i harmonično sarađivao sa još jačim Merkelovom.
Štajnmajer, pravnik po struci, nekada je važio za "desnu ruku" bišeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.
Novi šef nemačke diplomatije pripada onoj grupi SPD političara koji imaju najduže iskustvo u vladi, tako da će Nemačka na čelu tog resora imati iskusnog političara i čoveka bez afera, koji je pre tri godine svojoj ženi, Elke Bidenbender, poklonio svoj zdravi bubreg.
Ona je tada dobila život, a on ogromno poštovanje u 82-milionskoj nemačkoj naciji.
Mesto ministra rada pripašće Andrei Nales, levičarki u redovima SPD, dok će na čelu ministarstva za zaštitu okoline biti Barbara Hendriks, koja potiče iz Severne Rajne Vestfalije, nekadašnje "tvrđave" socijaldemorkata, koji su tu neprekidno vladali 39 godina.
"Nemačka mora da ostane atraktivna poslovna lokacija. Moramo da budemo pažljivi da cena rada ne poraste suviše. Potrebna su nam radna mesta, a onda možemo da pričamo o raspodeli novca kroz penzije i slično. Neophodno je da privreda teče glatko, a ne raspodela", rekao je Robert Halver iz "Bader banke".
Ministarka porodice biće Manuela Švezih, rođena 1974. godine, iz pokrajine Meklenburg Prednja-Pomeranije u istočnoj Nemačkoj, dok će ministar pravde biti Hajko Mas iz Sara.
Državna sekretarka za intergraciju stranaca i izbeglica biće Aydan Ezogus, Nemica, turskog porekla, rođena 1967. u Hamburgu.
Kako je planirano, u ponedeljak bi Merkel, Gabrijel i šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer trebalo da stave definitivni potpis na koalicioni ugovor.
U utorak, 17. decembra bi Merkelova trebalo da u Bundestagu bude izabrana za kancelara, što će biti njen treći mandat.
Čini se da će, uprkos tome što imaju 80 odsto mesta u parlamentu, treći četvorogodišnji mandat Angele Merkel biti težak. Očekivanja upućenih razilate se oko toga čemu će dati prvenstvo.
"Mislim da će unutrašnju politiku, manje ili više, prepustiti ministru finansija, a ona će se usredsrediti na stabilizaciju evrozone, jer bi to bila kruna njene vladavine", kaže Erik Šanet iz "Aksa grupe".
Zato su i u drugim članicama evrozone odahnuli što Nemačka konačno dobija vladu. Uz polaganje zakletve, novi ministri počinju da rade dan nakon što se potpiše konačan koalicioni ugovor. Odmah potom idu na božićne praznike.
