Izvor: Blic, 03.Sep.2010, 01:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne koristimo fondove EU

Velika šansa za razvoj Beograda i jačanje i izgradnju institucija lokalne samouprave “leži” u mogućnosti korišćenja novca iz pretpristupnih (IPA) fondova Evropske unije (EU). Iako ta mogućnost već postoji, od 2007. godine u “ruke” srpske prestonice nije došlo apsolutno ništa iz IPA programa. Neki od razloga što projekti sa kojima smo i mogli da konkurišemo nisu utemeljeni u strateška dokumenta Grada, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to što su nadležni državni organi prestonicu izostavljali iz procesa programiranja IPA sredstava.

Iz IPA programa Srbija može da koristi novac za dve komponete od pet mogućih, konkretno - za jačanje i izgradnju institucija i za projekte prekogranične saradnje. Prema rečima Danka Runića, direktora gradske Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju, već postoji mogućnost za korišćenje 1,1 milijarde evra, koji su na raspolaganju kroz prvu komponentu IPA programa, odnosno za izgradnju institucija za period od 2007. do 2012. godine. Međutim, do sada, za tri godine, bar kad je u pitanju glavni grad ni evro iz IPA fondova nije "došao” u njegove "ruke”.

- Lokalne samouprave imale su malo prilika da konkurišu. Razlog što se uglavnom nije konkurisalo je to što ne ispunjavamo uslov, a to je da projekat koji se predlaže bude utemeljen u strateškom dokumentu. Recimo Strategija razvoja grada nije usvojena, a u toku je izrada lokalnog akcionog plana za mlade, a potrebno je dodatno obučiti zaposlene u Gradskoj upravi za rad na pripremi i sprovođenju projekata. Drugi razlog što se nije konkurisalo je i to što su to veoma zahtevni projekti koji podrazumevaju prikupljanje obimne dokumentacije. Propustili smo da učestvujemo u apliciranju za bespovratna sredstva, grantove, bilo kao Grad ili u partnerstvu sa nekom NVO - kaže Runić.

On ističe i da je jedan od glavnih razloga što Beograd nije koristio novac iz IPA programa i to što su nadležni državni organi prestonicu izostavljali iz procesa programiranja IPA sredstava.

- Godišnje korišćenje IPA fondova u iznosu od oko 200 miliona evra dogovara Vlada Srbije sa Evropskom komisijom. Pri izradi planskih dokumenata koji definišu prioritete za finansiranje IPA projekata Evropska komisija se konsultuje sa državnim institucijama, upravo su nadležna ministarstva ta koja treba da se staraju o tome da se i "glas” Beograda, ali i drugih lokalnih samouprava čuje. Saradnju je svakako potrebno unaprediti i uzeti u obzir i potrebe Beograda u procesu programiranja IPA sredstava - kaže Runić.

Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP-a u Skupštini grada kaže da šansa razvoja Beograda „leži" u mogućnosti korišćenja novca kroz pretpristupne fondove Evropske unije i ističe da će uticaj tog novca na razvoj prestonice zavisiti od „spremnosti Grada da se upusti u te procese". On podseća da se ubrzavanjem procesa pridruživanja Srbije EU otvara i mogućnost korišćenja fondova za oblasti regionalnog razvoja, zapošljavanja i poljoprivrede.

- U ovim fondovima je velika šansa za razvoj Beograda, bilo da su u pitanju projekti kojima ćemo rešavati infrastrukturne probleme ili pomoći krizom ugroženu privredu grada. Da li ćemo ovu šansu iskoristiti zavisi od spremnosti i opredeljenja gradske vlasti da prihvati postojeće fondove kao šansu za svoj razvoj i da tom procesu pristupimo na profesionalan i organizovan način... Pritiskaćemo i centralnu vlast da uvede decentralizovan sistem upravljanja projektima. U ovom trenutku, sve je centralizovano - navodi Ranđić.

Predlog za novu kancelariju

U Liberalno demokratskoj partiji najavljuju da će uputiti predlog za formiranje Gradske kancelarije za Evropske integracije, čiji će osnovni cilj biti priprema projekata kojima će Grad participirati kod EU fondova, kao i priprema Gradske uprave za korišćenje ovih sredstava. U LDP-u navode i da će predložiti Skupštini grada formiranje Skupštinskog odbora za Evropske integracije.

Regionalna saradnja

Prema rečima Dejana Ranđića Beograd ima mogućnost za korišćenje novca koji je dostupan i kroz drugu komponentu IPA programa, a to je prekogranična saradnja. On ističe i da je to zanemareno.

- Do sada nije bilo sluha za činjenicu da je Beograd kao region povezan sa mnogim drugim prekogranicnim regionima putem Dunava koji nas spaja sa devet Evropskih zemalja. Po ko zna koji put imamo sansu da iskoristimo polozaj Beograda na Dunavu, ali je ne koristimo – navodi Ranđić.

Nastavak na Blic...