Izvor: Vesti-online.com, 19.Jan.2018, 01:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naših prvih 25 godina (39): Meko srce u naciste

Vidra Knežević iz sela Velika, podno Čakora, bila je u drugom stanju, gotovo pred porođajem, kad su 28. jula 1944. godine ostaci zloglasnih nemačkih divizija Princ Eugen i naročito Skenderbeg, koja je uglavnom bila popunjena šiptarskim zlikovcima i balistima, kao i pripadnicima muslimanske milicije, pri bezglavom povlačenju uz dolinu Lima, nakon velikih poraza koje su tih dana pretrpeli, u tom selu napravili masakr.

Kad su osetili da im borci Četvrte proleterske i drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << partizanskih brigada više nisu za petama, kidisali su kao razjareni vuci da se svete i iskale bes na veličkoj nejači, i za oko dva i po sata, koliko je trajao krvavi pir, zverski pobili 428 stanovnika ovog kraja, uglavnom dece, žena i staraca, i spržili gotovo sve kuće.

- Majka je tog dana bila sama sa djecom kod kuće. Kad je čula pucnjavu i vidjela da okolo gore kuće, zgrabila je Raku za ruku, a Branku, koja još nije bila prohodala, uzela u naručje i preko Pepića požurila put Murine i Andrijevice. U blizini groblja su je pokosili rafali. Bila je, izgleda, prvo ranjena u kuk, a poslije su je dotukli, i nju i Rakicu, a Branka je ostala nekim čudom nepovrijeđena u majčinom naručju - kazuje Vidrina najstarija ćerka Vukosava, koja nije podelila sudbinu majke i sestara samo zato što se tog dana nije zadesila u Velici.

Vidrin muž, tada šezdesetogodišnji Mihailo - Mitan Knežević, jedan od najuglednijih ljudi u Gornjem Polimlju, većnik poznate Podgoričke skupštine 1918. godine na kojoj je jednoglasno odlučeno da se ujedine Crna Gora i Srbija, učesnik NOB-a od 1941. i većnik Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Crne Gore i Boke, sutradan je našao i sahranio ubijenu suprugu i ćerkicu Radosavu - Raku, ali od male Branke nije bilo ni traga.

Pomirio se sa sudbinom da su je u toku noći zveri rastrgle ili da se s puta niz strmu padinu otkotrljala u Lim.

Neki Vučetić je, istina, kazao da je odozgo iz šume video kako su poginule Vidra i ćerkica joj Radosava, da je malo potom od Plava naišao nemački motor sa prikolicom i zaustavio se kod njih. Iz prikolice je izašao oficir, uzeo iz majčinih mrtvih ruku prestravljenu Branku i poneo je...

Mitan Knežević nije verovao u tu priču, mislio je da ga to komšija pokušava utešiti u velikoj tragediji koju je doživeo. Prošao je rat. Život krenuo dalje. Mitan Knežević se, uglavnom na navaljivanje rodbine poginule supruge, ponovo oženio sa više od četrdeset godina mlađom Rakom od Ostojića iz Kuti. Sudbina mu se osmehnula, rodila mu je ubrzo sina Živka.

Negde u jesen 1947. godine, do Mitana Kneževića je dopro glas da se u kući Đura Vlahovića u Kolašinu nalazi jedno žensko dete koje je neki nemački oficir ostavio na čuvanje krajem 1944. godine. Istog trena, on se zaputio u Kolašin:

- Baba Jagoda i majka mi Mijojka već su bile ustale, ispratile Đura na posao, a i ja sam se spremao da krenem iz kuće kad se na vratima pojavila ljudina, uprlo mu čelo u nadvratnik - seća se osamdesetogodišnji Gojko Vlahović, sin Đura Vlahovića iz Kolašina.

- Traži oca i ja požurih do bolnice gdje je radio da ga obavijestim...

Dok je ćutke čekao domaćina i lagano ispijao čašicu rakije, neznanac nije odvajao pogled od kreveta na kojem su još spavale tri devojčice. U jednom trenutku, na njegovom bronzanom licu se zasvetlucala suza:

- Kakva te to muka skolila jutros, prijatelju, i što plačeš ako boga znaš? - upitala ga je baba Jagoda, koja je odmah opazila da ga je nekakva nevolja dovela.

- Od radosti, dobra moja, od radosti! I ti bi da si poslije više od tri godine našla dijete kao ja jutros! Ovo ovdje malo, plavokoso, ovo je moje dijete! - rekao je čovek, pokazujući na gotovo beloglavu devojčicu koja je tvrdo spavala između dve druge, vidno starije. U tome je i Đuro banuo na vrata i nenadani gost je otvorio dušu. Potekla je njegova tužna i tragična priča, a niz obraze njegovih domaćina potoci suza...

Prijateljstvo kuće Kneževića i Vlahovića potvrđeno je i višestrukim kumstvom. Najpre je Đuro Vlahović krstio Mitanovo troje dece, sinove Živka i Dragana i ćerku Radušu, koje je dobio iz trećeg braka. Tada je krstio i Branku i dao joj ipak ime Nada, kako su je prozvali njegovi ukućani kad je nemački oficir doneo i tu ostavio. Potom su i Mitanovi sinovi, Živko i Dragan, pošto im je otac 1972. godine umro u dubokoj starosti, obnovili to kumstvo - Đurovi sinovi Gojko i Rajko su krstili njihovo sedmoro dece.

Nastavak na Vesti-online.com...