Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmanja podrška ulasku Srbije u EU od 2002. godine
Podrška građana za članstvo Srbije u Evropskoj uniji manja je nego ranije, jer sada 53 odsto podržava učlanjenje, ali raste procenat podrške reformama koje se sprovode u procesu približavanja uniji, izjavila je Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, predstavljajući rezultate najnovijeg istraživanja javnog mnjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o podršci članstvu u EU, koje se sprovodi svakih šest meseci.
Istraživanja, sprovedena od 16. do 23. juna, pokazala su da bi, ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem: „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU”, 53 odsto građana glasalo potvrdno, 24 odsto reklo bi ne, a ostali ne bi glasali ili ne bi znali da odgovore, rekla je Delevićeva na jučerašnjoj konferenciji za novinare i dodala da podrška članstvu u EU jeste manja nego ranije, ali da je postojeći nivo podrške, ipak, visok. Ona je kazala da su stavovi građana o evrointegraciji „mnogo zreliji i racionalniji” nego ranije. Odgovarajući na jedno od novinarskih pitanja, objasnila je da nivo podrške pada kako proces pristupanja dalje odmiče, „jer građani vide da postoje konkretne koristi, ali i troškovi i činjenica da i oni moraju od nečeg da odustanu ili nešto promene”.
Ovo ispitivanje javnog mnjenja, urađeno pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, među 1.017 ispitanika starijih od 18 godina, pokazalo je da je 45 odsto onih koji se osećaju kao građani Srbije, a kao građani Evrope – samo sedam odsto. Istovremeno, njih 85 odsto misli da bi reforme koje od Srbije zahteva EU trebalo sprovesti ne zbog EU već zbog stvaranja boljih uslova za život u zemlji.
Prema rezultatima istraživanja, raste spremnost građana da se promene dosadašnje životne i radne navike u cilju ulaska u EU. Za razliku od decembra prošle godine kada je spremnost da izmeni svoje radno vreme, godišnji odmor, beneficije pokazalo 39 odsto ispitanika, sada je to učinilo 42 odsto. Ili: da izmeni svoje životne navike, pre šest meseci bilo je voljno 36 odsto građana, a danas 38 odsto.
Upitani da navedu neki od uslova koje EU postavlja Srbiji da bi ona mogla da postane kandidat za članstvo, ispitanici su prvo naveli saradnju sa Hagom (39 odsto), a potom Kosovo (18 odsto). Sve veći procenat građana u uslovima koje EU postavlja Srbiji da bi ona mogla da postane kandidat za članstvo vidi, međutim, Kosovo. Delevićeva je ocenila da je to rezultat debate koja se vodila prethodnih nedelja.
Za 38 odsto građana borba protiv korupcije predstavlja najznačajniju reformu koja se sprovodi u Srbiji, 12 odsto misli da je to reforma poljoprivrede, a devet odsto reforma zdravstvenog sistema i bolja zaštita ljudskih prava, dok je za sedam odsto njih najznačajnija reforma pravosuđa.
Na pitanje u kojim je oblastima Srbija postigla najveći napredak, građani su u najvećem procentu, (14 odsto) rekli je da je to napredak u oblasti životne sredine, potom u borbi protiv korupcije (11 odsto), a čak 45 odsto njih odgovorilo je da ne zna u kojim oblastima je načinjen najveći napredak.
Direktorka vladine kancelarije je rekla da raste broj građana koji smatraju da bi Srbija lakše prebrodila krizu da je postala članica EU, kao i broj onih koji misle da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme.
U ovom istraživanju 43 odsto građana navelo je da bi članstvo u EU za Srbiju bilo dobra stvar, 23 odsto da je to loša stvar, a 34 odsto da je niti dobra niti loša stvar.
Delevićeva očekuje da će razvoj događaja u pogledu sticanja statusa kandidata do kraja godine biti pozitivan. Sledeće nedelje će, prema njenim rečima, biti objavljen izveštaj o sprovođenju Akcionog plana kako bi se znalo šta je i koliko urađeno. „I pre nego što bude objavljen mogu da kažem da je urađeno mnogo”, istakla je ona i dodala da „čak i ako bi Akcioni plan bio ispunjen sto odsto, svim građanima i nama bilo bi jasno da nas svejedno čeka još mnogo posla”.
B. Čpajak
objavljeno: 09.07.2011
