Izvor: Blic, 07.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopoli
Sa ubrzanjem inflacije redovno se obnavljaju objašnjenja o tome zašto je viša stopa inflacije, kojih nema kada se ona smanjuje. Jedno takvo objašnjenje jeste da su krivi monopoli. Nema, naravno, sumnje da su cene monopola više nego što bi bile kada bi bila veća konkurencija. Ali to je tačno i kada se inflacija usporava i kada se ubrzava. Čak i ako su baš nastali juče, njihov uticaj na inflaciju može samo da bude jednokratan - dok ne uspostave monopolsku cenu. Inače bi trebalo da mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da podižu cene u beskonačnost, što nije slučaj.
Da bismo videli da postojanje monopola ne može da objasni inflaciju, pretpostavimo da u privredi postoje samo monopoli. Kolika bi bila inflacija? Na to pitanje ne možemo da odgovorimo sve dok ne znamo šta čine dva najvažnija monopola: poreski i monetarni, dakle dok ne znamo fiskalnu i monetarnu politiku. Ukoliko je javna potrošnja uvećana, to može da utiče na gotovo sve cene. Naravno, ukoliko to podrži monetarna politika, to jest monopolska institucija zvana centralna banka.
Kada je, međutim, reč o monopolu nad porezima i novcem, tu su važna očekivanja, a ne šta se događalo u prošlosti. Jer mora se ceniti politika, a ne kretanja na tržištu. U tom smislu, poruka koju je poslao ovogodišnji srpski budžet i do sada mlaka reakcija centralne banke, povećale su očekivanja da će se inflacija ubrzati. Da bi se ta očekivanja promenila, bacanje krivice na monopole neće biti dovoljno.
To ne znači da je dobro da privreda bude monopolisana. No šteta od monopola nije inflacija, već neefikasna privreda. Kao što i cilj antimonopolske politike nije da uspori inflaciju, već da poboljša efikasnost.
