Izvor: RTS, 07.Jan.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguć kompromis sa sindikatima i poslodavcima
Moguć nastavak socijalnog dijaloga sa sindikatima i poslodavcima. Strategija "sve ili ništa" ne donosi rezultat. Odlaganje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora iznuđeno svetskom ekonomskom krizom.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da je taj sindikat dobio poziv za, ranije najavljivani, sastanak kod predsednika Srbije Borisa Tadića, u petak, 9. januara. Na tom sastanku bi predstavici privrednika i sindikata, sa premijerom Mirkom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Cvetković trebalo da pronađu način za prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize.
Orbović očekuje da će to biti još jedna prilika da se prevaziđu razlike socijalnih partnera oko primene proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora. Namera sindikata nije da ruše Vladu, kaže Orbović, već im je jedino stalo da vlast prihvati činjenicu da Opšti kolektivni ugovor i sporazum o njegovom proširenom dejstvu postoji i da ga treba primenjivati, a da se o pojedinim spornim delovima može pregovarati.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić najavio je nastavak socijalnog dijaloga sa sindikatima i poslodavcima, uz uverenje da je kompromis moguć pošto je očuvanje radnih mesta prevashodni interes svih socijalnih partnera i Vladine politike u 2009. godini.
"Sigurno je da će premijer Cvetković uputiti poziv svim socijalnim partnerima na nastavak dijaloga, na traženje rešenja iz ove situacija koja nikome ne odgovara, ni Vladi, ni poslodavcima, ni sindikatima. Sigurno je da je kompromisno rešenje moguće, ono mora da uvaži interese svih socijalnih partnera i mora da uvaži realnosti koje postoje u zemlji", rekao je Ljajić.
Ministar smatra da socijalni partneri u Srbiji imaju tri važne teme za dogovor, a prva je kako upotpuniti pravni vakuum nastao istupanjem Unije poslodavaca iz Opšteg kolektivnog ugovora čime je taj dokument stavljen van snage.
Ljajić je podsetio da je u prethodnim razgovorima o primeni Ugovora i njegovom proširenom dejstvu, Vlada predlagala primenu njegovih "nespornih odredaba koje ne iziskuju finansijske obaveze države a da onda počnemo sa postepenom primenom drugih odredaba kada se za to steknu finansijski uslovi", što su sindikati odbili.
Strategija "sve ili ništa" neefikasna
"Neke od tih odredaba moguće je primeniti nakon tri meseca, neke za šest meseci. Cilj nam je bio da očuvamo taj ugovor, da on bude osnova za granske kolektivne ugovore, koji su neophodniji u ovom trenutku", dodao je Ljajić i naveo da je rezultat izostao zato što se "išlo na strategiju sve ili ništa i sad ili nikad".
Ljajić je ponovio uverenje da je socijalni dijalog moguće vratiti u normalan kolosek i naglasio da je i Vladi i sindikatima i poslodavcima zajedničko opredeljenje za očuvanje radnih mesta.
"Jedan od razloga zašto smo stavili van snage Opšti kolektivni ugovor, nakon što je Unija poslodavaca izašla iz tog procesa, bila je najava da neki poslodavci neće moći da izdrže teret obaveza predviđenih ugovorom i da bi to oni mogli da iskoriste kao izgovor u prvim mesecima ove godine da otpuste radnike pravdajući to činjenicom da ne mogu plate povećati za 20 odsto koliko je predviđeno ugovorom", kazao je Ljajić.
Kao preostale prioritete razgovora Ljajić je naveo socijalni pakt za ublažavanje efekata ekonomske krize, ali i izmene Zakona o radu.
"Mi smo pripremili jednu verziju (pakta) kao polaznu osnovu za te razgovore. Mislim da su to učinili i drugi socijalni partneri, sindikati i Unija poslodavaca i da bi onda mogli da razgovaramo o konkretnim rešenjima vezano za usaglašavanje konačnog teksta tog socijalnog pakta", kazao je Ljajić i dodao da bi u slučaju dogovora svi socijalni partneri preuzeli vrlo jasne i obaveze i dužnosti, a Vlada najviše.
Uticaj svetske krize
Ljajić je potvrdio i da socijalni partneri sumnjaju u reprezentativost druge strane -sindikati poslodavaca, poslodavci sindikata - i da ima zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti, kao i da će to "ići kroz redovnu procedure".
"To ne možemo da sprečimo ni na koji način, niti bismo ulazili u to da iz nekih političkih razloga sprečavamo nešto što je naša zakonska obaveza", naglasio je Ljajić.
Opšti kolektivni ugovor potpisan je posle tri godine pregovora 29. aprila 2008, a Aneks o njegovom proširenom dejstvu početkom novembra. Tada je dogovoreno da se, zbog nadolazeće svetske ekonomske krize, Socijalno-ekonomski savet izjasni o tome ima li novca za isplate predviđene ovim dokumentima.
Prema utvrđenim paritetima naknade za regres i topli obrok iznosile bi oko sedam hiljada dinara mesečo po radniku i bile bi obaveza svih poslodavaca, uključujući državu.
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta u petak 26. decembra 2008. Unija poslodavaca Srbije istupila je iz Ugovora pošto sindikati nisu prihvatili njen predlog da se zbog krize na godinu dana odloži primena kompletnog ugovora.
Predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije najavili su tužbu ukoliko Unija i Vlada ne poštuju Ugovor i štrajkove, a konkretne korake lideri dva sindikata Branislav Čanak i Ljubisav Orbović predstaviće sutra na zajedničkoj konfereciji za novinare.
