Izvor: B92, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mijatović o Tanićevom svedočenju
Hag -- Bivši pomoćnik načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Zoran Mijatović danas je svedočio pred Haškim tribunalom.
Svedočeći u odbranu Nikole Šainovića, negirao je kao besmislice sve što je kao svedok optužbe pred sudom ranije izjavio Ratomir Tanić. Nazivajući Tanića saradnikom "malog kalibra", on je negirao da mu je 1998. rekao da Šainović radi na izazivanju rata na Kosovu i da je u tom cilju, po nalogu Slobodana Miloševića, opstruirao rad DB-a Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i pogrešno tumačio njene informacije o situaciji na terenu.
"To su besmislice... Šainović i SDB nisu imali nikakve veze, mi smo radili potpuno samostalno od političara, pod rukovodstvom načelnika Jovice Stanišića", rekao je Mijatović u iskazu video vezom iz Beograda.
Mijatović je pred sudskim većem potvrdio da je Tanić bio dugogodišnji saradnik DB-a, a da je od 1993. "stupio u kontakt s britanskom obaveštajnom službom", posle čega je korišćen i kao "saradnik dvojnik - čovek kome nismo verovali".
On je kao "logičku i moralnu besmislicu" odbacio i da je Taniću, kako je ovaj tvrdio, rekao da je Šainovićeva taktika na Kosovu da se u albansko selo pošalje par običnih policajaca da "poginu", da bi zatim specijalci sproveli odmazdu nad meštanima.
Prema Mijatoviću, Tanić nije govorio istinu ni kada je tvrdio da je 1998. upravo on dostavio Službi podatke o nameri NATO-a da bombarduje Srbiju. "Tanićevi podaci bili su veoma tanki... Mi smo o tome imali precizne informacije od naših obaveštajaca na Zapadu", naglasio je svedok.
Mijatović je opovrgao i da je Taniću 2001. godine, kada se iz penzije vratio na dužnost zamenika načelnika SDB Srbije, rekao da postoji snimak tajno prisluškivanog razgovora Šainovića i šefa štaba policije na Kosovu Sretena Lukića o ubistvu Albanaca u selu Račak, 15. januara 1999.
"Prvi put za to čujem", napomenuo je svedok.
Mijatović je besmislenim nazvao i Tanićevu tvrdnju da su podaci koje je on dostavljao Službi "za sat vremena" završavali na stolu Slobodana Miloševića.
Tvrdnju Tanića da je preko njega imao "direktan kontakt" sa Miloševićem, svedok je prokomentarisao: "Ja nikada nisam imao direktan kontakt sa Miloševićem".
Na pitanje Šainovićevog branioca Tome File, da li je tačna Tanićeva tvrdnja da mu je DB naložio da vodi pregovore o Kosovu, Mijatović je odgovorio: "SDB nije imala takva ovlašćenja, to je neka Tanićeva fantazija, čemu je inače sklon".
On je naznačio da je DB Tanića koristio za podmetanje dezinformacija britanskoj obaveštajnoj službi i da mu je za saradnju plaćala.
Precizirao je da najviše novca Tanić dobio 1993. - oko 2.000 nemačkih maraka, što je u to vreme, usled hiperinflacije, bilo "između 20 i 40 prosečnih plata".
Šainović je optužen za zločine nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999, kada je bio potpredsednik Vlade SRJ zadužen za pitanje Kosova.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Tom Hanis pitao je Mijatovića da li je znao za postojanje "zajedničke komande" vojske i policije na Kosovu, kojoj je, po optužnici, na čelu bio Šainović. Svedok je odgovorio negativno.
Upitan da li je tačna Tanićeva tvrdnja da ga je 1999. DB Srbije kidnapovao zajedno sa suprugom i tri dana maltretirala, Mijatović je, napominjući da tada nije bio u Službi, potvrdio da je sa Tanićem tokom NATO-bombardovanja obavljen "raščišćavajući razgovor", koji "sigurno nije bio prijatan" i tokom kojeg je "sigurno bilo fizičkih pritisaka" i "batina".
Napomenuo je da je, po izveštaju koji je video 2001, tu akciju operativaca DB "servisirala Jedinica za specijalne operacije".
"Tada su Taniću dati i određeni zadaci i on je otišao iz zemlje uz saglasnost Službe, a onda je osvanuo u haškoj sudnici", rekao je Mijatović, aludirajući na Tanićevo svedočenje protiv Slobodana Miloševića 2002. godine.
Ostavka i JSO
Na pitanje zašto je 2001. godine podneo ostavku na dužnost zamenika načelnika DB-a, Mijatović je rekao da je razlog bili događaji tokom pobune JSO-a u novembru te godine, neposredno pošto su njeni pripadnici uhapsili haške optuženike Predraga i Nenada Banovića.
"Moj najveći revolt je bio zbog toga što je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović manipulisao pobunom i niko iz Vlade Srbije nije zaštitio DB, koja je obavila taj posao na zahtev premijera Zorana Đinđića", ustvrdio je Mijatović.
On je posvedočio i da mu je optuženi Šainović 2001. godine rekao da je svestan da mora da se preda Haškom tribunalu, ali da je želeo da to učini pošto bude donet zakon o saradnji tadašnje SRJ sa Tribunalom.
"Šainović mi je čak predao predlog tog zakona, uz molbu da ga uručim premijeru Đinđiću, što sam ja i učinio", kazao je Mijatović, koji je danas završio iskaz.
Zajedno sa Šainovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova 1999, optuženi su tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
.jpg)
