Izvor: Politika, 27.Jul.2009, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mere protiv štrajkova
Vlada formirala radnu grupu koja će predložiti paket mera kako bi se sprečila radikalizacija štrajkova i vruća sindikalna jesen
Vlada Srbije je, kako je nedavno najavljeno, formirala radnu grupu koja bi u narednih mesec dana trebalo da pripremi paket mera kojima bi se predupredili novi protesti, sprečila radikalizacija štrajkova i omogućilo da zaposleni i u uslovima ekonomske krize ostvaruju svoja prava, saznaje „Politika”.
Formiranje radne grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na čijem čelu će biti ministar Rasim Ljajić, a koju čine predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privatizaciju, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i kabineta premijera, jedna je od mera koje vlada preduzima kako bi sprečila vruću sindikalnu jesen (vidi infografiku)
U Srbiji se, po podacima sindikata, koji su predočeni vladi, svakodnevno organizuje 20 do 125 štrajkova. Sredinom jula, prema informaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, radnici 39 preduzeća su već protestovali ili najavljivali štrajkove. U najvećem broju ovih firmi, zarade nisu isplaćene u proseku za sedam-osam meseci, nisu uplaćivani porezi i doprinosi, zaposleni nemaju overene zdravstvene knjižice, nije isplaćen topli obrok i regres, mnogi ne mogu da odu u penziju zbog prekida u radnom stažu...
Računi većine ovih i drugih preduzeća su blokirani, dugovi iznose i po više stotina miliona dinara, a vlasnici ne poštuju ugovorene obaveze investiranja u razvojne programe. Dodatni problem je što su pojedini vlasnici privatizovanih preduzeća, zapravo te firme kupovali da bi došli do zemljišta i drugih nekretnina, a ne radi pokretanja proizvodnje. Prava zaposlenih u ovim firmama su ozbiljno ugrožena, jer novi vlasnici često ne poštuju socijalni program, koji su inače dužni da sprovode.
U nevolji su i vlasnici privatizovanih preduzeća. Žale se na probleme u poslovanju: nedostatak posla, teška naplata potraživanja, hroničan nedostatak obrtnih sredstava, nepovoljni bankarski uslovi za kratkoročne kredite, tranzicija, loša starosna i obrazovna struktura zaposlenih, nerado menjanje dugogodišnjih „pogrešnih” radnih navika....
Posledica je surova realnost u fabričkim krugovima i na ulicama: protesti radnika koji traže isplatu neisplaćenih zarada, uplatu doprinosa, poštovanje kolektivnih ugovora i socijalnih programa koji su sastavni delovi kupoprodajnog ugovora.
Sve je više raskinutih ugovora, do sada oko 450, što je oko 18 odsto privatizovanih preduzeća. Kao najčešći razlozi raskida kupoprodajnih ugovora navode se: neplaćanje rate, neostvarivanje obaveza iz socijalnog programa, neinvestiranje, nepoštovanje kontinuiteta poslovanja i kršenje radno-pravnih propisa (pre svega odredbi Zakona o radu, kolektivnih ugovora ili pravilnika o radu, ugovora o radu i sl). Na tržištu kapitala do sada su prodate akcije 122 preduzeća (16.616 zaposlenih) kod kojih je raskinut kupoprodajni ugovor, a više od dvesta privatizacija je na sudu.
Kao posledica ovih konkretnih i životnih problema srpska ekonomija knjiži u prvoj polovini ove godine nepovoljne makroekonomske pokazatelje. U prvom kvartalu 2009. godine bruto domaći proizvod realno je u odnosu na isti period prethodne godine manji 3,5 odsto. Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2009. godine iznosi 43.183 dinara i u odnosu na prethodni mesec, nominalno je niža za 4,7, a realno za 6,2 odsto. Istina, zaposlenost je u prvih pet meseci 2009. godine smanjena, ali ne onoliko koliko je opala privredna aktivnosti, jer preduzeća još ne reaguju većim otpuštanjem zaposlenih.
V. Jeličić
-------------------------------------------------
Blokirano 70.000 firmi
U Srbiji je trenutno platežno sposobno tek 38.000 malih, srednjih i velikih preduzeća.
U junu su od 108.332 registrovana mala, srednja i velika preduzeća u Srbiji, nelikvidna ili blokirana bila 70.182. To znači da oko 65 odsto preduzeća trenutno nije u stanju da redovno servisira svoje dobavljače, isplaćuje zarade i uplaćuje poreze i doprinose poreskim upravama. Više od godinu dana blokirano je oko 37.000 privrednih subjekata, sa ukupnim obavezama od oko 143 milijarde dinara. Pod blokadom su računi oko 35.064 preduzetnika, a iznos duga je oko 13 milijardi dinara.
--------------------------------------------------
Desetine milijardi duga za doprinose
Ukupna dugovanja po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, prema podacima Poreske uprave u sastavu Ministarstva finansija, već krajem marta su dostigla 58.953.447.705 dinara, od čega se 38.309.529.641 dinar odnosi na glavni dug, a 20.643.918.064 dinara na kamatu.
Međutim, po zakonskim propisima, ukupan iznos obaveza koji trenutno ne može da se naplati je 51.604.192.664 dinara. Deo od oko 22,6 milijardi dinara odnosi se na 920 obveznika u postupku privatizacije, oko 8,8 milijardi dinara na 1.061 obveznika u postupku stečaja, a oko 20 milijardi dinara na već uplaćena sredstva od strane Ministarstva finansija, po osnovu „povezivanja staža”. Naime, Ministarstvo finansija je po Zakonu o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika, prenelo oko 20 milijardi dinara, direktno RFPI (a ne preko uplatnih računa za tu namenu), pa Poreska uprava i dalje prati i knjiži ovaj dug.
-----------------------------------------------------
Likvidacija za još 237 preduzeća
Od 449 preduzeća koja su u postupku stečaja, u ovoj godini pokrenuto je 95 stečajnih postupaka. U julu 2009. godine, pokrenut je postupak likvidacije za 237 preduzeća, a u 76 firmi pokrenut je stečajni postupak. Deo ovih preduzeća i posle više ponovljenih aukcija niko nije hteo da kupi, ili su bila neaktivna više od dve godine.
[objavljeno: 28/07/2009]
