Izvor: Politika, 17.Dec.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Martijev izveštaj test za međunarodnu zajednicu
Srpska diplomatija je dobila instrukcije da radi tako da izveštaj ne bude gurnut pod tepih, rekao je Vuk Jeremić
Ako Parlamentarna skupština Saveta Evrope 25. januara usvoji rezoluciju, na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Dika Martija, čiji je nacrt juče dvotrećinskom većinom prihvatio Komitet za pravna pitanja, ona će, pre svega, imati političku težinu.
Neobavezujući karakter te rezolucije, međutim, ne sprečava Međunarodni krivični sud u Hagu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da pokrene postupak protiv osoba za koje se navodi da su učestvovale u ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Albaniji.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je juče očekivanje da će optužbe biti do kraja istražene i ocenio da je Martijev izveštaj „moralni test” za međunarodnu zajednicu.
Izrazivši zadovoljstvo što je komitet usvojio Martijev izveštaj i očekivanje da će ga usvojiti i poslanici Saveta Evrope, Jeremić je naglasio da su „sada na redu pravosudni organi”.
On je rekao da se nipošto ne sme dozvoliti da se navodi izveštaja „gurnu pod tepih” i dodao da će srpska diplomatija raditi na tome da se ti navodi do kraja rasvetle. „Cela diplomatska mreža Srbije instruirana je da radi u tom smeru”, rekao je Jeremić.
Brzo raščišćavanje ovog slučaja traži i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji je ukazao da su navodi o umešanosti kosovskog premijera Hašima Tačija u trgovinu organima „osetljivo pitanje” koje zahteva „veoma ozbiljno razmatranje”.
„Dok stvari nisu dokazane, reč je o nevinoj osobi, ali to nesumnjivo ostavlja senku sumnje i zahteva od odgovornih institucija da se tome u celini posvete”, rekao je Kacin za Betu.
Kad je reč o pravnoj težini juče usvojenog dokumenta, profesor međunarodnog javnog prava Pravnog fakulteta u Novom Sadu Rodoljub Etinski objašnjava da je reč o aktu koji ima proceduralni karakter, jer prethodi odlučivanju Parlamentarne skupštine i predstavlja pripremu za njenu odluku.
„Akti Skupštine SE nisu pravno obavezujući, za razliku od akata Saveta ministara koji imaju drugačiji karakter. Kada Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) to bude usvojila, taj akt će prevashodno imati karakter jednog političkog akta, koji će, naravno, imati političku težinu”, kaže Etinski.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović ocenjuje da je Martijev izveštaj „neočekivani dar božji, koji je pao sa neba, i to u trenutku kada je bilo neophodno da se na neki način popravi ta ravnoteža u utiscima i simpatijama međunarodne zajednice za pitanje spora između nas i Albanaca na Kosovu”.
„Ali ja se bojim da će opstrukcija Amerike da bude snažna i da ona, verovatno, neće moći da ukloni sve posledice ove akcije, ali će uspeti da je dosta otupi i da na neki način neutralizuje njene najvažnije efekte, a to je da dođe do direktne smene Tačija i drugih i da onda simpatija na Zapadu za Albance i njihovu stvar počne naglo se da topi. To će Amerikanci pokušati da izbegnu, i ja se bojim da će u tome imati uspeha, jer ipak oni su dirigenti celog orkestra u vezi sa Kosovom i Metohijom”.
Jovanović ukazuje na to da će Americi biti teže da brani nezavisnost KiM „svojim jednostranim i neprincipijelnim sredstvima”, ali to je nešto što će možda otvoriti debatu u međunarodnoj javnosti „o tome kakva je bila priroda i ciljevi te albanske gerile, koja je u početku od Stejt departmenta dobila epitet da je teroristička, a kasnije legitimizovana i korišćena kao pešadija NATO-a u borbi protiv nas”.
Podsetimo da su međunarodne institucije prisutne na Kosmetu od 1999. godine. Trenutno je misija EU zadužena za nadgledanje u oblastima policije, pravosuđa i carine.
Na pitanje „Politike” da li Euleks raspolaže neophodnim resursima, koje Dik Marti u izveštaju precizno navodi kao logistiku i visokostručne kadrove, kako bi mogao da se bavi ulogom koja mu je poverena, Irina Gudeljević, portparol Euleksa, kaže da misija već istražuje i krivično goni određeni broj slučajeva vezanih za ratne zločine i organizovani kriminal.
Povodom preporuke iz izveštaja upućene Euleksu u kojoj se traži da „misija istraje u istraživačkom radu, ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze potencijalni osumnjičeni”, Gudeljevićeva kaže da „Euleks sve optužbe za ratne zločine i organizovani kriminal shvata veoma ozbiljno. Međutim, tužilaštvo svoju istragu zasniva na dokazima i ukoliko neko ima konkretne dokaze da podrži navode iznete u izveštaju, trebalo bi da ih preda odgovarajućim vlastima”.
Na konkretno pitanje da li je Tači predmet istrage, portparolka Euleksa je odgovorila da će Euleks pokrenuti istragu o bilo kome ukoliko postoji dovoljno dokaza da se veruje da je došlo do ozbiljnih kriminalnih aktivnosti.
„Niko nije iznad zakona. Tužilaštvo zasniva svoju istragu na dokazima i ukoliko pojedinac ili organizacija ima konkretne dokaze u vezi sa ozbiljnim kriminalnim aktivnostima onda bi trebalo da ih dostavi relevantnim nadležnim organima u koje spada i Euleks”, kaže Irina Gudeljević, portparol Euleksa.
B. Čpajak
B. Mitrinović
objavljeno: 17.12.2010.
.jpg)
