Izvor: Vesti-online.com, 11.Jan.2016, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lažna propoved

Kome se dogodilo da pročita svih četiri stotine stranica Kisindžerove knjige "Svetski Poredak", naleteće i na ove redove: "Prema američkom poimanju, svetski poredak, mir i balans biće uspostavljeni sami od sebe, a političke suprotnosti će nestati kada i drugim državama bude omogućena ista ona reč u državnom odlučivanju kakvu Amerikanci imaju u njihovoj državi".

Prema Kisindžeru, duhovnom i teoretskom apostolu današnjeg američkog imperijalizma, vizija o novom, boljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << svetu, počiva na ideji balansa snaga koji će omogućiti globalni mir putem širenja američkog pojma o demokratiji i američkih demokratskih načela. Sve ostalo, nije,dakle, ni demokratija niti načelo kome treba stremiti. Ako svet bude sledio američku izuzetnost, na sve četiri strane Planete izbiće mir i ljudski rod će se naći na pravoj strani istorije.

Listajte koliko god hoćete, ali u "Svetskom Poretku" nema, na primer, podatka niti bar bojazni da je sadašnja Amerika slabo plasirana za propoved o nekom boljem svetu. U "Svetskom Poretku", Henrija Kisindžera nema ni pomena o tome da - kako piše istaknuti američki publicista, Nikolas Vapšot, "biti Crnac u Americi znači biti u ljudski podređenom položaju".

Kisindžer, čovek od velike erudicije i znanja, nije, valjda, slučajno omanuo da krene od ekskluzivnog fakta da je, na primer, njegov, Njujork danas jedan od najviše rasno i klasno podeljenih gradova na svetu. I da, recimo, na Menhetnu nema (zbog visoke cene stambenog prostora), ni traga od stanovnika srednje klase; da je grad nastanjen pretežno bogatom jevrejskom i belom populacijom, izuzev hendikepiranog Harlema koji je, pak, "totalno crn"; da je takozvana Vašingtonska Visija isključivo boravište Hispanosa; da Istočna Strana pripada eksplicitno Kinezima; da je Južni Bronks totalno crn, a Kvins "subkontinentalan". Brajton Bič je praktično ruski...

Rasno podvajanje je, paradoksalno, danas ižraženije na Severu Amerike, nego na Jugu - nekadašnjoj kolevci američke rasne segregacije. Crni i Beli su strikno odvojeni; istina, neformalno, ali krajnje efektivno: svakom svoja škola, stambeni kompleks, crkva... U Teksasu, grad Kliford, na primer, gde bivši predsednik Buš ima ranč, postoje čak dve metodističke crkve - jedna crna i druga bela.

Kampanja za rasnu jednakost i dalje posrće i pored "napora" dugih više od pola veka, da se pošast segregacije eliminiše. Zakonom o građanskim pravima, jednakost je uterivana Belcima na jugu zemlje državnom prisilom, usred žestkog otpora. Na kraju, sila zakona je uvedena, ali duh rasne mržnje se primirio i čeka novu priliku. Ima mesta gde crna deca moraju da idu u školu u pratnji naoružanih pratilaca; bela deca su morala do nedavno da miljama putuju u posebnim autobusima kako bi stigli do rasno mešovite škole.

Izuzetak uvek potvrđuje pravilo: upravo kao što je, Margaret Tačer, radikalni konzrevativac, mogla da u Britaniji postane prva žena premijer, tako je izuzetak da je republikanska administracija u Americi - odužujući dug biračima sa Juga - bila imenovala dve crne osobe na najviše državne funkcije - Kolina Pauela za šefa diplomatije, a Kondolizu Rajs, za Savetnika za nacionalnu bezbednost. A,pošto i njihov izbor samo potvrđuje pravilo, Amerika je i dalje, "u dubini duše" rasistička; sa duhom segregacije koji se pritajio u boci.

Zato, kada Kisindžer u njegovom "Svetskom Poretku" propoveda svetu američki ideal društva, vreme je da, ili bežimo u sklonište ili da se hvatamo pištolja.

Nastavak na Vesti-online.com...