Izvor: S media, 10.Mar.2012, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koštunica nije kriv za pobunu JSO
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv osam bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) zbog oružane pobune u novembru 2001. godine. Prijava protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i načelnika Vojnobezbednosne agencije Ace Tomića je odbačena, pošto nije utvrđeno da u njoj nisu učestvovali, tvrdi tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Stručna javnost, međutim, i dalje ne isključuje umešanost politike u ova dešavanja.
Optuženi su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Dušan Maričić, Veselin Lečić, Mića Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Pocić. Njima se na teret stavlja izvršenje krivičnog dela oružane pobune iz tada važećeg krivičnog zakona SRJ, precizirao je tužilac Radisavljević.
Navodi optužnice
- U toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko izvan kruga okrivljenih protiv kojih je pokrenuta optužnica i pokojnog Dušana Spasojevića učestvovao u organizovanju oružane pobune, uključujući i Vojislava Koštunicu i Acu Tomića. Zbog toga protiv njih nije podignuta optužnica. Iz dokaza koji su prikupljeni u toku istrage ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića - kaže Radisavljević i dodaje da ova dva događaja povezuju sami akteri, odnosno Ulemek, Spasojević i Jovanović učestvovali su i u pobuni jedinice i u atentatu na premijera.
Prelević: Nije Koštunica jedini koga treba saslušati
Advokat Božo Prelević tvrdi da je ceo postupak selektivno vođen i da je u nekim trenucima bio usmeravan od strane nekih učesnika ovih događaja. On ne spori da je bilo i mešanja politike u događaje oko pobune JSO-a, ali smatra da Koštunica nije jedini politički akter kog je trebalo saslušati.
- U ovoj istrazi bilo je mesta i za političke aktere koji su bili nerazdvojni „pajtosi" „zemunskog" i „surčinskog klana", odnosno Legije ili Spasojevića. Nije mi jasno zašto istraga nije išla i u tom smeru, jer bi se došlo do zanimljivih dokaza - ističe Prelević.
Dokazima prikupljenim u toku istrage potvrđeno je da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazao poslušnost komandi, povukao svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinuo komunikacije s komandom i u više navrata odbio zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića da prekine sa pobunom.
Istovremeno, operativni deo JSO-a borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata blokirao je autoput.
Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad - Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra.
Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.
Politički akteri
U tom smislu, kaže Radisavljević, o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera.
- Prilikom pobune, sistem je pokazao sve svoje slabosti. Bilo je lako godinu i po dana kasnije, umesto na ministre i načelnike, da se krene na samog premijera - tvrdi Radisavljević.
"Crvene beretke" optužene za pobunu JSO-a (VIDEO)
Korać, Milovanović i Veselinov svedoče u Specijalnom sudu
Istraga o pobuni JSO: Mogući svedoci bivši ministri
Tadašnji načelnik resora DB-a Goran Petrović u izjavi za Pres kaže da ovaj postupak apsolutno nema smisla ukoliko se ne saslušaju politički akteri tog vremena.
- Taj postupak je smešan ukoliko se na njemu ne pojavi Vojislav Koštunica u svojstvu građanina. Međutim, pošto se on u ovoj državi tretira kao građanin prvog reda, pa ne sme ni da se pozove na saslušanje, zato i nema novih dokaza. To što je Radisavljević proširio optužnicu na još nekoliko likova iz JSO-a je samo forma, a suština je u kabinetima Koštunice. Ako je on zaštićen, zašto se kao svedoci ne pozovu Rade Bulatović, Ljiljana Nedeljković, Dragan Jočić, Branko Krga i Aca Tomić - navodi Petrović.
Mimoišli „zemunce"
On dodaje da ova pobuna ima političku pozadinu, ali ukazuje da to nije krivično delo i da su pravne kategorije za podizanje optužnice trebalo da se kreću u drugom pravcu.
- Postupak je trebalo da utvrdi da li ima od strane političke elite elemenata podstrekivanja, pomaganja i pružanja pomoći za ovu pobunu. Ja tvrdim da je bilo toga, ali to je trebalo istraga da utvrdi. Tek onda bi krivičnim postupkom moglo da se utvrdi da li pored ove osmorice ima mesta i za mnogo jače političke likove za optužnicu - navodi Petrović.
(Pres)
Foto: Novosti
.jpg)
