Izvor: Politika, 01.Nov.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Gejts, a ko Soros u Srbiji
Iako su stekli ogromno bogatstvo tokom tranzicionog smutnog doba, kada se celokupno društveno blago različitim sumnjivim mehanizmima prelivalo u njihove džepove, tajkuni su dugo ostali imuni na brojne apele da makar zrno te ogromne tranzicione imovine vrate svom narodu
Bogati Amerikanac srpskog poreklaSlobodanPavlovićjedan je od simbola naših modernih bogataša koji čine dobročinstva svom napaćenom i siromašnom narodu. Ranije od ostalih, po ugledu na Mehmed-pašu Sokolovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kralja Aleksandra Karađorđevića, on je izgradio most na Drini, između Badovinaca u Mačvi i Popova u Semberiji. Ali, Pavlović je u čin svog zadužbinarstva ugradio i kamenčić egoizma. Odlučio je da, kad već nešto poklanja, barem nešto i zaradi! Uveo je obavezno plaćanje putarine.
Ali, ako se Pavlović obogatio izvan Srbije, a ipak iskazao određenu dozu srpskog pragmatičnog altruizma, pa makar deo zadužbine vratio sam sebi, veliki broj tajkuna nije učinio čak ni to. Iako su stekli ogromno bogatstvo tokom tranzicionog smutnog doba, kada se celokupno društveno blago različitim sumnjivim mehanizmima prelivalo u njihove džepove, oni su dugo ostali imuni na brojne apele da makar zrno te ogromne tranzicione imovine vrate svom narodu.
Takav autizam trajao je sve dok nije završeno pretakanje naših para u njihove džepove. Razumete, valjda, malu igru reči i metaforu s prelivanjem, koja bi trebalo da ukaže na trag da je jedan od načina zarade bila trgovina naftom, tokom nepravednih i ničim izazvanih sankcija.
Ali, manje je važan način na koji su se obogatili, jer je svaki bio sumnjiv: bez obzira na to da li je reč o cisternama benzina ili primarnoj emisiji, o kiparskom of-šor suncu ili milionskim kreditima koje nisu vraćali jer su pravili dilove s političkim strankama.
Tek kada je proces pretakanja završen, odnosno kada su oni dobili sve, a građani ništa, počeli su da ih potresaju unutrašnji nemiri. Kako god se zvalo to osećanje, a teško da je reč o griži savesti, jer, da su posedovali takav suptilan osećaj, obilazili bi narodne kuhinje sa strane korisnika, a ne donatora, mora se zapaziti i pohvaliti nagli entuzijazam tajkunske dobrote.
Na listu dobrotvora novije generacije upisao se predsednik „MK grupe” Miodrag Kostić Kole, i zvanično najbogatiji Srbin, kada je vojvođanskom Institutu za onkologiju i hematologiju poklonio porodičnu kuću u Petrovaradinu, s namerom da u njoj borave deca koja se tamo leče i njihovi roditelji. Kole je, takođe, u selu kod Kraljeva, sagradio kuću za Zajednicu mladih SOS.
Čovek koga je Kostić skinuo s liste najbogatijih, Miroslav Mišković, protiv koga se vodi sudski proces zbog zloupotrebe položaja, poreske utaje i tome slično, učinio je takođe potez vredan pažnje, podigavši centar za smeštaj dece i omladine s invaliditetom „Sunce” na Bežanijskoj kosi.
Trenutno u sukobu s vlastima, kao „Miško-bu, Miško-ba” srpske politike i čovek koji je nekada učestvovao u formiranju bar nekoliko vlada, preko svog „Delta holdinga”, Obrenovčanima koji žive u Ulici Save Kovačevića i koji su izgubili domove u majskim poplavama finansirao je završne radove na novim kućama.
Akcija uređenja započeta je 1. avgusta, a zvanično je okončana u četvrtak. Izgrađene su četiri nove kuće, a 19 je renovirano. U završnici akcije postavljeni su kućni brojevi, a u dvorišta su zasađena stabla jabuke kao simbol zdravlja i pobede života nad teškom prirodnom nepogodom.
Pre nego što su i Kostić i Mišković odlučili da postanu filantropi, pećki poslovni imperator Bogoljub Karić, u potrazi za verifikacijom ne samo finansijskog, već i društvenog ugleda, posle 5. oktobra je započeo s dodelom „Karićevih nagrada”. Upravo je na Bogoljubu, posle 5. oktobra, pokušan trening povraćaja društvenog bogatstva naroda kroz naplaćivanje ekstraprofita, ali je vreme pokazalo da se takav pokušaj postoktobarskih vlasti pokazao politički infantilnim. Naime, nove vlasti lako su sklopile pakt s novobogatašima.
Sa svojom narodnjačkom harizmom, stečenom ne samo u biznisu, već i na brojnim svirkama u mladosti, Bogoljub je, zajedno sa svojom braćom, shvatio da će dodelom nagrada svoje fondacije najistaknutijim intelektualcima i novinarima platiti i deo društvenog ugleda laureata koji se prelio kako na Bogoljuba, tako i na familiju. Novčane nagrade su, tako, dobili Jovan Ćirilov i Peter Handke 2000. godine, a već narednih jeseni nagradu su dobili i novinarka B92 Bojana Lekić, kolumnista NIN-a Milivoje Glišić, i dalje redom: Dragan Bujošević, Milan Vlajčić, Miloš Vasić...
Mudri Bogoljub je znao da svako klanjanje tih veličina pred prepunom salom Narodnog pozorišta vredi svaku paru koju im je dao, jer je to bio čin njegovog samoinicijativnog prolaska kroz program beljenja svoje bogataške biografije. Bio je to fer transfer društvenog ugleda za Bogijevu lovu! Pošteno!
Ali, nešto drugo nije fer. To što se Bogijevi laureati s daleko većom energijom ne zalažu za vraćanje najmoćnijeg člana porodice Karić u zemlju. Ali, vlasnik TV Pink Željko Mitrović, ovogodišnji dobitnik Karićeve nagrade za novinarstvo, još jedan medijski novorođeni mogul tokom tranzicije, bio je barem iskren. Na dodeli nagrada Željko je poželeo da se Bogi što pre vrati, iako su nekada njih dvojica bili ljuti protivnici u surovom televizijskom biznisu!
Jedan od dobitnika Karićeve nagrade pokazao se i nedorastao novčanom iznosu koji je dobio. Naime, vlasnik BK imperije savetovao mu je da ne troši taj novac, već da ga uloži. A gde? Naravno – u Karićevu banku.
Banka je potom propala, tempom koji je pratio Bogijevo uvlačenje u politiku, a laureat je onda dugo tražio sve moguće veze da izvuče lovu od svog pećkog mecene.
Političari su, uzgred, u više navrata pokušavali da probude dobročinstvo u dušama tajkunskim, ali je i Tadićeva prvi poziv savesti, da makar izgrade „tajkunski most”, naišao na podsmeh novobogataša.
I, ako nas oči dobro služe, a služe nas, jer nije proglašena pandemija katarakte, taj most još nije „nikao”. Sve je počelo, a gde bi drugo, nego na Kipru, kad je srpski predsednik sebe ubacio u priču o „nepristojno bogatim” sugrađanima. Boris je kasno shvatio da oko of-šor kompanija i poreza nema kršenja zakona i da je moguće jedino raspravljati oko toga da li su važeći zakoni dobri. Kad je Tadić pokušao da se vadi, pokazalo se da je to delatnost koju ne preporučuje niko ko je ikad igrao poker.
I Tomislav Nikolić je, po dolasku na vlast, pokušao da razbukta bogatašku filantropiju, apelujući da bi „oni koji su stekli nešto više novca ili mnogo više u vreme kad smo svi siromašili, trebalo da učestvuju u finansiranju nerazvijenih krajeva Srbije”. Poslovni ljudi su uglavnom tu izjavu oživljavanja siromašnih regiona doživeli kao populističku izjavu, iako je Tomina ideja bila dobra.
Ali, izgleda da Srbija još čeka na svog Bila Gejtsa, čoveka koji je simbol „dobrog kapitalizma”. Gejts je inovator koji ogromne sume dolara poklanja u humanitarne svrhe.
Srpski tajkuni mnogo više pokazuju da je njihovo bogatstvo stečeno na ideološkim postulatima spekulanta Džordža Sorosa. Uostalom, dok Gejts ima svoju softversku „Microsoft” ekspozituru u Srbiji, Soros je oformio nevladina predstavništva koja utiču na politiku, medije, biznis i nevladin sektor.
Toj ekipi, ipak, ne pripada Madlena Cepter, koja je izgradila operu i pozorište „Madlenijanum”, potom prvi privatni posleratni muzej u Knez Mihailovoj ulici, kao i finansiranje nagrada „Žensko pero”i „Dobričin prsten”. Toj ekipi, takođe, ne pripadaju ni Nole Đoković, ni Vlade Divac, ni fudbaler Dejan Stanković. Oni su ne samo veliki sportisti, već i istinski filantropi. Mahom ćute o svojim donacijama.
Verovatno je razlog za to tako banalna stvar. Njih, naime, ne posećuje Alchajmer kad ih neko upita:
– Kako ste zaradili prvi milion?
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------
KARLOV UGAO
• Naše tajkune valja silom naterati da dobrovoljno pomažu narodu.
• Bogataši su veliki zadužbinari. Svojim novcem zadužuju sve stranke.
• Dva Sorosa ubiše Miloša.
• Bil Gejts ne pere ni novac, ni savest. Sve je čisto.
• Da li ono „Open d Gejts” znači: Otvori se, Bil?!
• Kolarac, Igumanov i Kapetan Miša su vrsta koja je izumrla.
• Mišković i Kostić su preuzeli te uloge. Ali šmiraju.
• Danas je filantropija – tropa.
• Naši tajkuni se nisu baš pokazali u ovim poplavama. Bili su daleko, na svojim jahtama.
Dragutin Minić
objavljeno: 02.11.2014
