Izvor: RTS, 29.Feb.2012, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidatura otvara EU fondove
Od 2000. godine Srbija je, kroz različite programe, dobila više od dve milijarde evra iz EU. Godišnje iz pretpristupnih fondova zemlja dobija 200 miliona evra. Statusom kandidata dobili bismo više novca.
Srbija iz pretpristupnih fondova EU godišnje dobija 200 miliona evra. Iz Kancelarije za evropske integracije poručuju da će sticanjem statusa kandidata za članstvo u Uniji, ta sredstva biti znatno veća.
Ognjen Mirić iz Kancelarije Vlade za evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << integracije kaže da je dobra stvar za zemlju to što Evropska komisija pregovara o budžetu sa državama članicama za period od 2014. do 2020. godine.
"Budžetom se predviđa 14,1 milijarda evra, što je 2,6 milijardi evra više nego u ovoj godini. Ako se izuzme Hrvatska koja postaje članica, to znači da će Srbija dobijati znatno više sredstava", napominje Mirić.
Sticanjem statusa Srbija je dobila pravo da učestvuje u svih 26 programa pomoći Evropske unije.
Mirić navodi da Srbija trenutno učestvuje u sedam programa, od kojih se jedan odnosi na naučno-istraživačku delatnost.
"Neki od programa za koje smo zainteresovani jeste program za celoživotno učenje gde bi se pokrili svi nivoi obrazovanja od predškolskog do doktorskih studija, Mladi u akciji, Evropa za građane, gde se pruža pomoć lokalnim samoupravama", objašnjava Mirić.
Da bi se dobio novac od EU, potrebno je osmisliti konkretne projekte.
Mirić kaže da su već pripremljeni projekti, kako bi se moglo iskoristiti tih 200 miliona evra koji stoje na raspolaganju, dodajući da se intenzivno radi na prikupljanu projektno-tehničke dokumentacije.
"Problem postoji sa imovinsko-pravnim odnosima, odnosno nedostatkom te dokumetacije. Bez rešavanja potrebnih preduslova ni veća sredstva koja dobijemo ne bi nam značila ako ne odradimo svoj deo posla", objašnjava Mirić.
Raspodela novca iz pretpristupnih fondova trebalo bi da bude drugačija i da fokus bude na poljoprivredi.
Mirić navodi da podaci nekih država govore da je poljoprivredi namenjeno od 15 do 20 odsto ukupnog iznosa koji jedna država dobija.
"Srbija mora da bude spremna za trošenje tih sredstava. Upravo u periodu od 2007. do 2010. godine u Turskoj, Makedoniji i Hrvatskoj nije potrošeno više od 10 odsto predviđenog novca, jer te države nisu bile spremne da apsorbuju ta sredstva", napominje Mirić.
Prema iskustvu zemalja regiona, neophodno je sprovesti krupne reforme u toj oblasti. U Hrvatskoj je poglavlje poljoprivrede bilo jedno od poslednjih koje je zaključila sa Unijom.
Mirić ističe da država mora da izgradi sistem trošenja sredstava prema pravilima EU, a neophodna je i koordinacija između institucija, pošto je nekoliko institucija uključeno u realizaciju tih sredstava.
"Procedure moraju da budu jasne, kako bi ta sredstva što pre stigla do poljoprivrednika", dodaje Mirić.
"Obaveza poljoprivrednika jeste da se udružuju prilikom konkurisanja za projekte. Pored budžetskih davanja, deo sredstava za sufinansiranje tih projekata moraće da obezbedi i lokalna samouprava", poručuje Mirić.
