Izvor: RTS, 12.Dec.2011, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameronova odbrana
Veto na izmene evropskog ugovora bio je u funkciji zaštite britanskih nacionalnih interesa, rekao britanski premijer Dejvid Kameron. Potez Kamerona ostavio Britaniju bez glasa u EU, poručuje opozicija.
Dan posle oštrih kritika svog zamenika Nika Klega iz Liberalno-demokratske partije i opozicionih Laburista zbog britanskog veta u Briselu, premijer Kameron izašao je pred poslanike, ne odstupajući od protivljenja novoj finansijskoj regulativi.
Kamerona podržava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 57 odsto sunarodnika, pokazuju najnovija istraživanja. Premijer, ipak, obećava da će se Britanija konstruktivno angažovati sa drugim članicama Unije u pronalaženju rešenja za krizu.
"Otišao sam u Brisel da branim interese Velike Britanije. Tražili smo dogovor sa ostalim članicame EU, ali smo insistirali na neophodnoj zaštiti britanskih nacionalnih interesa", kaže Kameron.
"Krajnji izbor je bio ili dogovor bez zaštite za Britaniju ili nema dogovora. Naš odgovor je bio da nema dogovora", kaže britanski premijer.
Kameronov govor pratilo je žustro negodovanje opozicije, kojoj nije promaklo odsustvo premijerovog zamenika Nika Klega. Laburisti kažu da je vetom na briselski sporazum Britanija ostala bez glasa u Uniji.
"Premijer Kameron je veoma loše vodio pregovore u Briselu. Sve je jasnije da razlog našeg veta nisu bile pretnje za londonski Siti, već je to premijer uradio zbog svoje Konzervativne partije", kaže lider Laburističke partije Ed Miliband.
Evropska komisija žali što Velika Britanija nije prihvatila reviziju Lisabonskog ugovora i jače fiskalno povezivanje država članica.
"Želimo snažnu i konstruktivnu Britaniju, koja će biti u centru Evrope, a ne na margini. Ako su hteli da zaštite bankare i poslovni sektor u Sitiju od finansijske regulative, to se neće dogoditi", kaže evropski komesar za ekonomiju Oli Ren.
Ren ističe da svi treba da izvuku pouku iz sadašnje krize i pomognu u njenom rešavanju, što se odnosi i na finansijski sektor.
Dve Evrope
Britanija nam je potrebna, poručuje francuski predsednik Sarkozi, iako je, kaže, sada jasno da postoje dve Evrope, jedna koja je za više solidarnosti i regulative i druga koja je i dalje pobornik jedinstvenog tržišta.
Međutim, ni u Francuskoj nema konsenzusa o novom finansijskom sporazumu. Predsednički kandidat socijalista upozorava da će, ako naredne godine bude izabran, tražiti novi fiskalni sporazum za Evropsku uniju.
"Ako je cilj bio da se efikasno odgovori na krizu, sa stabilizacionim Fondom koji će imati veća ovlašćenja, evroobveznicama, intervencijom Evropske centralne banke i podsticanjem rasta, onda briselski sporazum nije pravi odgovor na to", kaže lider francuskih socijalista Fransoa Oland.
Investitori strahuju da će plan strogih budžetskih rezova na koji su se obavezale sve članice Unije, osim Britanije, usporiti ekonomski rast i ugroziti napore za dovođenje javnih finansija u red.
"Reakcije tržišta nisu tako loše, ali odlučujući faktor biće ocena kreditnih agencija i moguće neodobravanje rezultata evropskog samita. Biće teško narednih nekoliko nedelja", kaže finansijski analitičar "Bader banke".
Na ispitu su posebno zemlje u centru dužničke krize.
Dok italijanski sindikati zaposlenih u privatnom sektoru štrajkuju zbog izmena penzionog sistema i povećanja poreza, u Grčku su ponovo stigli međunarodni inspektori koji pregovaraju sa vladom o drugom paketu pomoći, vrednom 130 milijardi evra i o otpisu 50 odsto duga.
.jpg)
