Izvor: Politika, 13.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sprečiti etničke ratove
Ko i pod kojim uslovima ima pravo da se otcepi i da stvori državu? Kako da odlučimo gde da povučemo granice i zaštitimo manjine? Ova i mnoga druga pitanja, o religiji i kulturi, jeziku i identitetu, ostaju nerešena posle našeg nedavnog krvoprolića
Objavljujemo esej „The academic West and the Balkan test”, Alekse Đilasa, doktora sociologije, esej je objavljen u engleskom časopisu „Journal of Southern Europe and the Balkans”, decembra 2007. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u prevodu autora.
-----------------------------------------------------------
Knjiga Džona R. Lempija „Balkan postaje Jugoistočna Evropa” započinje time što pruža veoma potrebnu osnovu istražujući geografiju ovog dela sveta. Mi učimo o njegovim rekama i planinskim vencima, klimi i izlasku na more, zemlji podesnoj za obrađivanje i nalazištima rude. Sve je to vešto povezano s ekonomijom i finansijama, imperijalnim osvajanjima i vlašću, uz to sa formiranjem nacionalnih država. Lempi naglašava individualnost Balkana ali ističe da on nije u osnovi različit od ostatka Evrope za čijom kulturom i ustanovama žudi, iako s vremena na vreme žustro diže svoj glas protiv njih. Uloga velikih sila i njihovo suparništvo, kritički su predstavljeni, od novčanih zajmova i prodaje oružja do diplomatskih intriga. Lempi dalje objašnjava da je tokom dvadesetog veka napredak na Balkanu bio ograničen ali stvaran i da je uloga Evrope, mada najčešće blagotvorna, ponekad bila štetna, i ne retko u pogoršavanju nacionalističkih sukoba. Niti su balkanske nacionalne ideologije po svojim suštinskim obeležjima ne-evropske.
Emil Sioran, pariski filozof rumunskog porekla, najavio je s tipično balkanskom skromnošću da kroz svoju metafiziku želi da postavi Bogu pitanja na koja Bog neće biti u stanju da odgovori. Sioran je umro 1995. i biće da sada zna koliko je bio uspešan u svom nastojanju. Oni koji proučavaju ratove potekle iz raspada Jugoslavije, bilo da su sa Balkana ili ne, mnogo su manje ambiciozni. Ali, mi znamo da su ovi ratovi postavili Evropljanima pitanja na koja oni nisu imali odgovor. I još uvek nemaju. Kako sprečiti ili zaustaviti etničke ratove i etnička čišćenja? Ko i pod kojim uslovima ima pravo da se otcepi i da stvori državu? Kako da odlučimo gde da povučemo granice i zaštitimo manjine? Ova i mnoga druga samo malo manje značajna pitanja, o religiji i kulturi, jeziku i identitetu, ostaju nerešena posle našeg nedavnog krvoprolića. Evropljani su sem toga posramljeni svojim neznanjem zato što se mnogi delovi sveta susreću sa sličnim problemima a od njih očekuju savet i smernice.
„Balkan postaje Jugoistočna Evropa: Vek rata i tranzicije” je korak napred u potrazi za odgovorima, regionalnim i globalnim. Ova knjiga nam pruža bogato i sofisticirano pripovedanje, kao i važan uvid i zreo sud. Mada sasvim realistična, knjiga uspešno izbegava česta opisivanja nasilja i svireposti, tako tipična za zapadno pisanje o Balkanu, koje je obično prožeto sopstvenim „orijentalizmom”, u smislu istoimene knjige Edvarda Saida (Edward Said). Možemo, takođe, biti zahvalni Lempiju za njegov prosvećeni stav i optimistički ton.
Lempi je predani komparativista i on ističe sličnosti i razlike između balkanskih zemalja i ističe sličnosti i suprotnosti, bilo da raspravlja o gradskom planiranju ili nivoima pismenosti, slobodi štampe ili rastu fašističkih pokreta, borbi za pravo žena da glasaju ili vojnoj strategiji i taktici. Verovatno će iznenaditi mnoge Srbe da čuju kako je u jednom razdoblju pre Drugog svetskog rata Bugarska bila slobodnija od Kraljevine Jugoslavije, a svi balkanski narodi bi trebalo da crpu nadahnuće iz napretka Grčke koja je često bivala najsiromašnija a sada je najbogatija zemlja u regionu.
Najverovatnije nije od opšteg značaja, ali i pored toga podstiče moju uobrazilju to što su balkanski nedemokratski režimi bili skloni da izdvajaju političke zatvorenike na ostrva. Lempi pominje dunavsko ostrvo Belene u Bugarskoj, Goli otok u Jugoslaviji i „ostrvske logore” u Grčkoj. Ova lista bi se mogla proširiti. Da li su ostrva bila samo najjednostavnije praktično rešenje da se postigne visok stepen obezbeđenja ili su vlade bile toliko nesigurne u sebe da su morale da preduzmu vanredne mere za izolovanje zatvorenika?
Nastaviće se
Aleksa Đilas
[objavljeno: 14.04.2008]
