Izvor: RTS, 19.Nov.2012, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako rešiti problem lažnih azilanata
Udvostručen broj srpskih državljana koji su prošlog meseca tražili azil u Nemačkoj. Premijer Ivica Dačić kaže da Srbija čini sve što može da reši problem lažnih azilanata, ali da je za to potrebno zajedničko delovanje sa zemljama Evropske unije.
Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je broj srpskih državljana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji su prošlog meseca tražili azil u Nemačkoj udvostručen u odnosu na septembar. U avgustu je bilo 460 zahteva, u septembru 1.600 zahteva, a prošlog meseca 2.673. U rešenje problema trebalo bi da se uključi i Evropska unija.
Premijer Ivica Dačić kaže da Srbija čini sve što može da reši problem lažnih azilanata, ali da je za to potrebno zajedničko delovanje sa zemljama Evropske unije.
O merama za smanjenje broja zahteva srpski zvaničnici razgovaraće u utorak sa načelnikom Odeljenja za Zapadni Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.
"Šta sada mi treba da radimo, da imamo specijalne jedinice na granici, da vidimo da li ste Rom, Albanac, nazad, u kom veku mi živimo", kaže premijer Ivica Dačić.
Premijer kaže da je nekoliko hiljada ljudi vraćeno sa granice, ali je problem što ti azilanti ne dolaze u Srbiju, oni samo prelaze iz zemlje u zemlju.
Kada nečiji zahtev za azil bude odbijen, ne zna se gde azilant odlazi, a ne saznaje se ni njegov identitet, jer mu je anonimnost zagarantovana.
Potpredsednica Vlade za evrointegracije Suzana Grubješić kaže da zemlje koje primaju azilante treba da promene svoju politiku, skrate proceduru, proglase Srbiju sigurnom zemljom iz koje ne dolaze pravi nego lažni azilanti.
Prema njenim rečima, te zemlje bi trebalo i da smanje novčane podsticaje, jer ljudi odavde odlaze iz čisto ekonomskih razloga.
Broj zahteva za Švedsku, Švajcarsku i Belgiju se smanjuje. Povećanju broja za Nemačku, smatraju srpski zvaničnici, pogoduje i azilantska politika te zemlje.
Savetnik premijera Srbije Bratislav Čeperković kaže da je nekoliko pokrajina u Nemačkoj, Hesen i Bavarska, odlučile da tokom zime ne deportuju tražioce azila na njihovoj teritoriji.
"Ustavni sud Nemačke doneo je jednu presudu da Vlada poveća iznos sredstava koliko neko u toku meseca može da iskoristi dok čeka status azilanta i sa 410 evra trebalo bi da se popne na 850 evra", rekao je Čeperković.
Osim Nemačke, gde su državljani Srbije na prvom mestu po broju podnetih zahteva za azil, glavna odredišta lažnih azilanata iz Srbije su Švedska, Švajcarska, Luksemburg i Belgija.
