Izvor: Politika, 30.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOSMET I "SINTETIČKI" SRBI
Bilo jednom u Ohaju
"Lorens Iglberger je rekao da je sasvim loše procenio Slobodana Miloševića, koga je sreo na početku njegove karijere. Nastavio je glasno da razmišlja da li bi bilo bolje da je odobrio atentat na Miloševića dodavši, da kada je u pitanju obaveštajni rad važno je poznavati osobe kojima se bavite".
Dejvid Bajnder
Dejton, Ohajo, novembar 1995.
Jugoslovensko-srpska delegacija tek je napustila bazu posle dogovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o prekidu rata u BiH i obaveštajna služba američkog ratnog vazduhoplovstva, AIA, u saradnji sa Centrom za odbrambene studije iz Aleksandrije u Virdžiniji, odlučila se za malu političko-vojnu igru pod radnim naslovom: "Slobodan Milošević i suzbijanje nestabilnosti na Balkanu".
Tokom boravka u bazi svaki korak srpskog predsednika bio je "pokriven" nevidljivim kamerama, senzorima i mikrofonima. Svi otpaci u korpama za đubre u toaletima skupljani su i sortirani, analizirani, kao i čaršavi s kreveta pre nego što su ih nosili na pranje. Čaše iz kojih je Milošević pio, takođe, su laboratorijski obrađene, kao i ostaci jela. Svi rezultati dobijenih analiza pohranjeni su u centralnim kompjuterima AIA, DIA i CIA sa strogom selekcijom njihovom pristupu.
Jugoslovensko-srpski "crveni" tim činili su bivši američki diplomati, stručnjaci za Balkan, koji su glumili "sintetičke" Srbe, dok su članovi "plavog", odnosno američkog tima bili istraživači "Rend" korporacije iz Santa Monike u Kaliforniji. "Crveni", odnosno Milošević, bio je pukovnik Frenk Goldštajn, "plavog", zapravo američkog predsednika, igrao je dr Filip Hokins. Obojica su imala i neke lične dodirne tačke sa prostorom bivše Jugoslavije. Pukovnik Goldštajn imao je rođake u Zagrebu, a dr Hokins je godinama, između svojih čestih boravaka u Helsinkiju za potrebe "Renda", a zapravo za CIA, bio u Los Anđelesu vrlo čest gost Violete Sadler, jedne divne Zagrepčanke. Sada su obojica bili na zajedničkom poslu: rat u BiH je završen, šta će biti s Kosmetom? Kontrolor simulacione igre bio je direktor Centra iz Aleksandrije, pukovnik Viljem Forest Kren.
Kompjuteri su izbacili gomilu podataka, od stanja zdravlja, mentalnog i ideološkog sklopa, navika i hobija, do odnosa u porodici i porodične prošlosti, školovanja, poslovnih uspeha i neuspeha i imena iz kruga porodičnih i partijskih prijatelja srpskog predsednika. Tu je bila i analiza stanja jugoslovenske privrede, armije i policije, međusobni odnosi vojske i policije, odnosi Beograda sa Srbima u BiH, problem izbeglica u ekonomskom, ali još više u političkom kontekstu budućih izbora u Srbiji, relacije Beograda, Moskve i Pekinga, te studija Stenford instituta o stanju duha prosečnog Srbina pet godina posle pada Berlinskog zida i nestanka SSSR-a.
Pukovnik Goldštajn imao je težak zadatak: kako verno "igrati" Slobodana Miloševića? Kakav je njegov psihološki, a kakav ideološki profil? Autoritarni diktator, prosvećeni apsolutista, kadrovik-aparatčik, "mek" ili "tvrd", ortodoksni komuinista, ili srpski nacionalista? Ko su subverzivni faktori protiv Miloševića? Vojska, policija? Koji su mogući potezi Miloševića u nekoj eventualnoj novoj krizi na Balkanu i koliko oni zavise od glavnih pitanja srpskog nacionalnog temperamenta, filozofije i vrednosnih sudova? Da bi verno proigravao Miloševića, Goldštajn mora da zna realne stavove Miloševića o samom sebi, svojoj stranci i planovima. Da li su ti stavovi zaista realni, ili Miloševića okolina i savetnici već godinama drže izolovano od pravih informacija o stanju u državi i narodu? Goldštajn uz pomoć kompjutera mora da kreira i kako stvarno Milošević vidi Ameriku, što je naravno različito kako od onoga kako Amerika vidi sebe, ali jeste u vezi s dilemom ima li Milošević pouzdane podatke o tome kako Amerika vidi njega i procenjuje njegove buduće poteze.
Ako Goldštajn, koji glumi Miloševića, igra pod pretpostavkama koje su u neskladu sa stvarnim Miloševićem, kompjuterska je vežba promašena. Jer, ili će Amerika graditi pogrešna strateška rešenja za Srbiju koja neće dugo opstajati u realnom životu, ili će Vašington pribeći pretnjama, pa i upotrebi sile. "Crveni"pukovnikodlučio se da na svom kompjuteru "pir-2030", sparenom sa "ASCI"kompjuterom sa 8.192 mikroprocesora, izabere fajl sa relativno kružnom teoremom finalnog rešenja: Amerikanci i Milošević stoje između dva iskrivljena ogledala u seriji pobrkanih odraza u oba. To je rezultat informativnih i grešaka uvida. Prve se odnose na ukupno stanje u Srbiji, druge na američko neshvatanje nacionalnog duha i sistema vrednosti kod Srba.
Pukovnik Goldštajn je ukucao i pitanje ko će platiti te američke greške? Kompjuter je kratko odgovorio: "Srbi".
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 30.12.2006]
.jpg)
