Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2010, 21:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Janukovič vodi posle prvog kruga izbora

KIJEV - Ukrajinski opozicioni lider Viktor Janukovič vodi na današnjim predsedničkim izborima, dok se predsednica vlade Julija Timošenko nalazi na drugom mestu, pokazali su podaci dve agencije za praćenje glasanja.

Prema podacima ICTV, Janukovič je dobio 35,06 odsto glasova, a Timošenko 25,72 odsto.

Podaci agencije "Nešnal egzit pul" pokazuju da je za Janukoviča glasalo 31,5 odsto birača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a za Timošenkovu 27,2 odsto, preneo je Rojters.

Ukoliko ovi podaci budu potvrđeni, Janukovič i Timošenko suočiće se 7. februara, u drugom krugu izbora, u borbi za mesto šefa države.

U međuvremenu, blizak saradnik Janukoviča rekao je da, sudeći po dosadašnjim rezultatima glasanja, opozicioni lider ima 100 odsto šansi za pobedu.

"Šanse za pobedu našeg kandidata Viktora Janukoviča u drugom krugu izbora su 100 odsto. A, za njih, za (predsednicu vlade Juliju) Timošenko, nema nikakvih šansi", rekao je novinarima Mikola Azarov, nekadašnji ministar finansija.

Na drugoj strani, jedan od bliskih saveznika Timošenkove, tvrdi da je u drugom krugu izbora njena pobeda osigurana.

"Osnovni zaključak koji možemo da izvedemo iz dosadašnjih rezultata je da će, uprkos tesnoj pobedi našeg protivnika Viktora Janukoviča u prvom krugu, naš sledeći predsednik biti Julija Timošenko", rekao je potpredsednik vlade Oleksander Turčnjov.

Blizu 37 miliona birača odlučivalo je o sudbini 18 kandidata, ali i o sudbini zemlje pogođene ekonomskom krizom i unutrašnjim protivrečnostima.

Gubitnik iz "narandžaste revolucije" Janukovič, prema anketama objavljenim u decembru prošle godine, mogao je da računa na više od 30 odsto glasova i čak, pobedu u drugom krugu, sa blizu 60 odsto glasova birača.

Prema ruskoj agenciji RiA Novosti, ako je izbore 2004. karakterisao izuzetan rast političke aktivnosti, sada je situacija potpuno drugačija jer više od trećine birača još nije bilo odredilo svog favorita i moglo se dogoditi da uopšte ne učestvuje na izborima.

Politikolozi to povezuju sa tim što je euforiju iz vremena "narandžaste revolucije" vrlo brzo zamenilo razočarenje zbog aktivnosti Juščenka i njegovog tima i zbog raspada "narandžaste koalicije" među čijim su učesnicima prevladale lične ambicije.

Juščenko je ovoga puta, prema rezultatima socioloških istraživanja, imao poverenje tek između tri i pet odsto birača, a pojedini analitičari smatraju da će upravo glavna karakteristika izbora biti završetak "Juščenkove epohe".

Prema pisanju zapadne štampe, ukrajinski birači procenjivali su "narandžastu revoluciju" i očekivalo se da će, kao posledica toga, glavni gubitnik na izborima biti Juščenko, a da će "narandžasta era" doživeti sumrak.

Međunarodni posmatrači spremni

Međunarodni posmatrači bili su spremni za današnje predsedničke izbore u Ukrajini, dok je većina stanovnika te zemlje, kako su pokazale predizborne ankete, strahovala da će izbori biti namešteni.

Portparol Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Jens-Hagen Ešenbaher rekao je juče da je oko 600 posmatrača OEBS-a raspoređeno u Ukrajini, pored više hiljada stranih posmatrača iz drugih organizacija.

Samo 34 odsto Ukrajinaca je verujovalo da će izbori biti fer, a 57 odsto je smatralo da će na glasanju biti manipulacija i da će izbori biti namešteni, rezultati su istraživanja iz decembra.

"Neveseli izbor" primoranih birača

Britanski "Fajnenešl tajms" navodi da politički fijasko Juščenka primorao birače da prave "neveseli izbor", a da ni Timošenkova nije manje kriva od Juščenka za propast "narandžastih".

"Njujork tajms" navodi da je Janukovič iskoristio duboko razočaranje sunarodnika u slabu privredu i obećanja lidera "revolucije", koji su, umesto da ispune obećano, ušli u neprijateljstva.

U predizbornim programima, Timošenkova je akcenat stavila na borbu protiv apsolutne nadmoći oligarhije, obećavajući istovremeno smanjenje zavisnosti zemlje od spoljnih isporuka energenata za račun upotrebe ukrajinskog uglja, veću eksploataciju nafte i gasa, i najavila da se priključenje sistemima kolektivne bezbednosti može rešavati samo na ferendumu.

Janukovič je, pak, obećavao da će zemlju uvesti za 10 godina među 20 najrazvijenijih privreda sveta, povećanje socijalnih davanja, davanje ruskom jeziku stasusa drugog zvaničnog jezika, jačanje parlamentarizma, vanblokovski status države i strateško partnerstvo sa SAD, EU, zemljama Grupe 20.

Praktično svi kandidati zalagali se za borbu protiv korupcije i sudsku i vojnu reformu.

"Ruska tema" nije zaobiđena

U predizbornim istupanjima kandidata i programima, nije zaobiđena ni "ruska tema".

I Timošenkova i Janukovič, kao i predsednik Rade Vladimir Litvin i još neki kandidati, birače su uveravalida će posle pobede kardinalno poboljšati odnose sa Moskvom.

I dok je Janukovič tvrdio da će graditi odnose o kojima "maštaju ukrajinski i ruski narod", aktuelna premijerka, za koju je spoljnopolitički prioritet integracija u Evropsku uniju, istakla je da će u slučaju pobede graditi "mirne i konstruktivne odnose sa Rusijom" zasnovane na ravnopravnosti.

Zvanična Moskva je uoči izbora saopštila da od novog predsednika očekuje da prema Rusiji sprovodi odgovornu, otvorenu, uvažavajuću i iskrenu politiku i da će biti usmeren na uzajamno korisnu praktičnu saradnju.

Na treće mesto u predizbornoj trci neočekivano je, prema pisanju ruske "Gazete" , izbio kandidat kojeg u početku Janukovič i Timošenkova nisu shvatali ozbiljno - bivši čelnik Nacionalne banke Ukrajine i šef Janukovičevog izbornog štaba 2004, Sergej Tigipko. On istupa kao isključivi pragmatik, a ankete pokazuju da je po popularnosti, praktično, stigao premijerku.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...