Izvor: RTS, 27.Mar.2013, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izricanje presuda Župljaninu i Miću Stanišiću
Haški tribunal izrećiće prvostepenu presudu bivšim visokim policijskim zvaničnicima Republike Srpske Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optuženim za progon Muslimana i Hrvata tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992 godine.
Prvostepena presuda bivšim visokim policijskim zvaničnicima Republike Srpske Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optuženim za progon Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH 1992. godine, trebalo bi da bude izrečena u Haškom tribunalu. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci, Župljanin, optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992. Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
U završnoj reči, tužioci su, u maju prošle godine, zatražili da sudije proglese krivim Stanišića i Župljanina i izreknu im kaznu doživotnog zatvora. Odbrane su zatražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da njihova krivica tokom suđenja nije bila dokazana.
Tužiteljka Džoana Korner ocenila je u završnoj reči da je kazna doživotnog zatvora "jedino primerena" za optužene koji su 1992. odlučili da "protivno svojoj dužnosti da zaštite građane" nesrpske nacionalnosti odlučili da učestvuju u progonu tih istih građana.
Stanišić i Župljanin bili su, kako je prošlog maja naglasila tužiteljka, "potpuno posvećeni" udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.
Opisujući ubistvo oko 200 muslimanskih zarobljenika na prevoju Korićanske stijene na planini Vlašić, 21. avgusta 1992. godine, tužiteljka je podvukla da taj zločin "objedinjava" sve druge navedene u optužnici zato što su žrtve bili Muslimani iz sela u okolini Prijedora koje su srpske snage napale i osvojile, a meštane zatim zatvorile u logore u okolini grada.
Premda su bili odmah obavešteni o zločinu, Stanišić i Župljanin nisu učinili ništa da se počinioci uhapse i kazne, uprkos tome što su lako mogli saznati ko su oni, tvrdila je zastupnica optužbe.
Odbrana: Krivica nije dokazana
Odbrane Stanišića i Župljanina tvrdile su, nasuprot tužiocima, da krivica optuženih nije dokazana tokom suđenja, negirajući postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za progon nesrba.
"Takav udruženi zločinački poduhvat nije postojao. Ako i jeste postojao, Stanišić nije bio član, nije imao svest o njemu, niti ga je podržavao. Naprotiv, ako je taj poduhvat postojao, Stanišić je svojim postupcima ometao njegovo sprovođenje", rekao je branilac prvooptuženog Slobodan Zečević.
Slične argumente izložili su i Župljaninovi branioci Dragan Krgović i Aleksandar Aleksić.
Ne negirajući da su zločini iz optužnice bili počinjeni, obe odbrane su, međutim, sugerisale da su za njih odgovorni počinioci koji su bili pod komandom lokalnih kriznih štabova u opštinama poput Prijedora i da Stanišić i Župljanin nad njima nisu imali efektivnu kontrolu.
Nasuprot zastupnicima optužbe, odbrane su tvrdile da optuženi nisu bili na vreme obaveštavani o zlodelima i da su, kada bi za njih saznali, činili sve što su mogli da istraga bude sprovedena, a počinioci kažnjeni.
Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009. Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005. godine, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji. Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.
Pogledaj vesti o: Hag
.jpg)
