Izvor: B92, 30.Sep.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istočno partnerstvo bez Belorusije
Varšava -- Belorusija nije učestvovala na samitu Istočno partnerstvo. Predsedniku Aleksandru Lukašenku zabranjen ulaz u EU. Poljska neuspešno posredovala - dve deklaracije
Vlasti Belorusije odlučile su, neočekivano i u poslednjem trenutku, da bojkotuju dvodnevni samit Istočnog partnerstva Evropske unije (EU) u Varšavi. Na tom samitu se okupio vrh EU, predstavnici 27 zemalja članica, i predsednici Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Jermenije i Azerbejdžana, dok je Belorusiju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trebalo da predstavlja ambasador u Varšavi.
„Odluke samita koje se odnose na Belorusiju, a usvojene su bez saglasnosti naše zemlje, neće biti pravnosnažne”, obavestila je Ambasada Belorusije u Varšavi Republiku Poljsku kao predsedavajuću zemlju Evropskoj uniji (EU).
Zvanični Minsk je odlučio da potpuno bojkotuje samit zato što, za razliku od ostalih pet država iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza uključenih u Istočno partnerstvo koje u Varšavi predstavljaju šefovi država, predsedniku Belorusije Alekasandru Lukašenku nije upućen poziv, kome je, inače, zabranjen ulazak u EU.
Poljska kao posrednik
Poljska je umolila zapadne članice EU da na samit bude pozvan bar prvi najviši beloruski zvaničnik koji nije pod sankcijama EU, šef beloruske diplomatije, ali Lukašenkov režim je odgovorio da šalje samo ambasadora.
Belorusija je, na kraju potpuno odustala od učešća na samitu, između ostalog zato što je za beloruskog ambasadora bilo predviđeno samo učešće u glavnom, radnom delu programa, a ne i na večeri predsednika, premijera i predstavnika EU i zemalja Istočnog partnerstva.
Brojne susrete sa zvaničnicima EU imala je zato beloruska opozicija.
„Prazna fotelja čeka Belorusiju, ne samo u simboličnoj ravni”, rekao je na početku završnog dana samita poljski premijer Donald Tusk.
Premijer Tusk je, kao domaćin samita, naglasio da je EU dužna da bude otvorena zemljama koje najbolje sarađuju u okviru Istočnog partnerstva, a da veliki značaj imaju i sporazumi o pridruživanju.
Poljska nastoji da se ponovo pokloni odgovarajući značaj projektu produbljivanja saradnje sa istočnim susedima EU, koji je na predlog Poljske i Švedske usvojen na samitu u Pragu 2009. godine ali su ga ekonomska i dužnička kriza i nemiri na severu Afrike, u južnom susedstvu EU, gurnuli na margine interesovanja.
Podela na kraju samita
Osuda kršenja ljudskih prava i šikaniranja demokratske opozicije u Belorusiji podelila je na kraju samita Istočnog partnerstva Evropsku uniju i njene istočne susede.
Na kraju je moralo da se pribegne kompromisu, tako da su na samitu usvojene dve deklaracije - onu drugu, koja se odnosi samo na Belorusiju, nisu potpisali predsednici Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Jermenije i Azerbejdžana.
„Nismo uspeli da se dogovorimo o zajedničkoj deklaraciji o Belorusiji”, potvrdio je i predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek.
U deklaraciji koju su potpisali samo lideri članica EU izražava se duboka uznemirenost zbog pogoršanja stanja ljudskih prava, demokratije i pravne države u Belorusiji.
„[Članice EU] izražavaju žaljenje zbog kršenja slobode govora i pozivaju da se odmah oslobode i rehabilituju svi politički zatvorenici, okonča represija gradjanskog društva i medija i započne dijalog sa opozicijom”, dodaje se u deklaraciji.
Lideri članica EU su u deklaraciji podsetili da Unija neprestano nudi Belorusiji produbljavanje odnosa i saradnje pod uslovom da Minsk poštuje ljudska prava, pravnu državu i demokratiju.
Glavna deklaracija u kojoj su zemljama Istočnog partnerstva ponuđeni sporazumi o pridruživanju i slobodnoj trgovini i integracija s evropskim tržištem, kao i koraci koji bi doveli do vizne liberalizacije, prvo za Ukrajince, nije izazvala nikakve sporove i potpisali su je svi učesnici samita.
Belorusija je drugi samit Istočnog partnerstva, za razliku od prvog, osnivačkog pre dve godine u Pragu, sada bojkotovala.
Na molbu Poljske, pošto je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku zabranjen ulazak u EU, stare članice EU pristale su da poziv bude upućen makar šefu beloruske diplomatije, ali Lukašenko je to odbio i poslao je na samit ambasadora u Varšavi.
U poslednjem trenutku, drugog dana samita, povukao je i ambasadora s obrazloženjem da je Belorusija diskriminisana, jer njen ambasador nije pozvan na večeru kojom je samit počeo, već samo u radni deo samita. Razlog je i to što su predstavnici beloruske opozicije dobili priliku da se u Varšavi sretnu s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompojem, šefom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
