Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Avg.2010, 16:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska slavi Dan pobede

ZAGREB -

Hrvatska danas slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti u znak sećanja na akciju hrvatske vojske i policije "Oluja".

Svečanosti, na kojima se obeležava 5. avgust 1995. godine, kad je hrvatska vojska zauzela Knin, održavaju se u više gradova, dok se centralna manifestacija, uz prisustvo kompletnog državnog vrha i vojnih i policijskih komandanata, održava u Kninu.

Svečanost pod sloganom "Svi zajedno", u organizaciji ministarstava porodica, veterana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i međugeneracijske solidarnosti, unutrašnjih poslova i odbrane počela je u devet sati polaganjem venaca i paljenjem sveća na gradskom groblju u Kninu i podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi.

Vence su položili i predsednik Ivo Josipović, premijerka Jadranka Kosor i šef Sabora Luka Bebić, kao i predstavnici veteranskih udruženja.

Nakon defilea hrvatskih veterana, predstavnika specijalnih jedinica MUP-a, gardijskih brigada i rezervnih jedinica, na gradskom stadionu održano je postrojavanje, a nakon toga i letački program.

Pored Josipovića, Kosorove i Bebića, svečanosti prisustvuju i delegacije Socijaldemokratske partije s predsednikom stranke Zoranom Milanovićem, predsednik Hrvatske seljačke stranke Josip Friščić, brojni saborski poslanici i drugi zvaničnici.

Hrvatski mediji i političari predstavljaju "Oluju" kao briljantnu vojnu pobedu u kojoj su od jutra, 4. avgusta, za samo 84 sata hrvatske snage oslobodile oko 10.500 kvadratnih kilometara ili skoro petinu države, što je uticalo na završetak rata u BiH i mirnu reintegraciju Podunavlja u ustavno-pravni poredak Hrvatske.

O zločinima koji su počinjeni za vreme i nakon "Oluje" govori se i piše znatno manje.

Spomen ploča u znak sećanja na stradanje civila

Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska (YIHR) postavila je spomen ploču u znak sećanja na stradanje civila u akciji hrvatske vojske i policije "Oluja" 5. avgusta 1995, saopštila je danas ta inicijativa.

Inicijativa je postavila spomen ploču uz put, na severnom izlazu iz Knina, kojim su pre tačno 15 godina izbeglice iz Knina i okoline bežale u koloni i od kojih su mnogi zauvek napustili to područje.

"Na 15. godišnjicu akcije Hrvatske vojske 'Oluja', uz ovaj put kojom su prošle hiljade izbeglica, ploču postavljaju građani Republike Hrvatske koji nude žrtvama svoje izvinjenje u nedostatku izvinjenja odgovornih", piše na spomen ploči koja je postavljena uz finansijsku podršku hrvatske vlade.

Inicijativa u saopštenju dodaje da, iako nije uspela da dobije dozvolu za postavljanje te spomen ploče, "veruje da je administracija Grada Knina neće ukloniti zbog njenog velikog značaja u priznanju patnje žrtava 15 godina nakon akcije" i izražava nadu da ni stanovnici Knina i Hrvatska iz istog razloga neće uništiti spomen ploču.

"Postavljanje ove spomen ploče ne znači etiketiranje cele akcije i njene namere zločinom. Inicijativa prepoznaje napore građana Hrvatske uložene u oslobađanju teritorije Hrvatske od okupacije, ali smatramo da je nužno u procesu demokratizacije suočiti se sa zločinima koji su počinjeni, njih priznati i za njih se izviniti", dodaje se u saopštenju.

Inicijativa ukazuje da je neophodno da institucije ulože dodatne napore u omogućavanju povratka svih izbeglica na celoj teritoriji Hrvatske. "Izražavamo nadu da ćemo ove godine od predstavnika vlasti u Hrvatskoj čuti iskrena izvinjenja žrtvama", dodaje se u saopštenju Inicijative.

Kosorova je ipak rekla da je "nakon 'Oluje' bilo nekih događaja kojih smo ne samo svesni već su institucije pravne države sposobne i odlučne procesuirati", dok je Josipović izjavio da se "Hrvatska bori i za kažnjavanje ratnih zločina i saniranje posljedica rata".

Mediji su preneli i cifre koje se povodom "Oluje" navode u Srbiji - 250.000 proteranih, 2.650 ubijenih i desetine hiljada spaljenih kuća.

U Beogradu je juče u crkvi Svetog Marka služen parastos žrtvama nastradalim u "Oluji". Parastos je služio srpski patrijarh Irinej, a pored prognanih Srba službi su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić.

Dan pre toga predsednik Tadić je izjavio da se zločini počinjeni u "Oluji" ne smeju zaboraviti i da se sa Hrvatskom moraju rešavati problemi Srba povratnika. Na Tadićevu izjavu reagovao je hrvatski državni vrh.

Hronologija događaja "Oluje"

Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta u pet časova. Do večeri su vojska i policija zauzela Sveti Rok i stigle na nekoliko kilometara od Knina, koji je već bio napušten, ali i do više mesta u severnoj Dalmaciji. Pored Knina, hrvatske snage su 5. avgusta ušle u Gračac, Lovinac, Benkovac, Kijevo, Vrliku, Primišlje kraj Slunja i druge naselja.

Dan kasnije zauzeta je i Dubica, a hrvatske snage su došle na granicu Hrvatske i BiH. U nedelju, 6. avgusta, hrvatske snage ušle su u Plaški, Lički Osik, Vrhovine, Obrovac, Korenicu, Slunj i Plitvice.

Poslednje je zauzeto područje Banije i Korduna, gde su srpske snage, za razliku od onih u Dalmaciji, pružile žestok otpor, koji je trajao do 8. avgusta, kad se predao 21. kordunaški korpus, a onda je zauzet i Dvor na Uni.

Iako je Tuđman garantovao život i bezbednost Srbima koji ostanu u Krajini, hrvatske snage su uz pomoć Armije BiH, koja je iz tzv. zaštićene zone Bihać takođe napala Krajinu, ubile ili zatvorile u sabirne centre sve civile koji su se tamo zatekli.

Tako se, po pdoacima Hrvatskog helsinškog odbora, beleži 410 ubijenih i nestalih civila u sektoru UN Jug (Lika i Dalmacija) i 268 u sektoru UN Sever (Kordun i Banija).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...