Izvor: RTS, 12.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuska ponovo u komandi NATO-a
Francuska posle 43 godine ponovo pristupa vojnoj komandi NATO-a, saopštio je predsednik Francuske Nikola Sarkozi na jubilarnom aprilskom samitu alijanse. Potez šefa Francuske naišao na oštre kritike opozicije i dela javnosti.
Uoči jubilarnog aprilskog samita NATO-a, povodom šezdesetogodišnjice saveza, čiji će domaćini biti francuski predsednik i nemačka kancelarka, službeni Pariz odlučio je da ojača savezništvo sa Vašingtonom i Alijansom. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Tu odluku saopštio je francuski predsednik Nikola Sarkozi, ističući da je približavanje tom savezu u nacionalnom interesu njegove zemlje i Evrope.
Francuska je već sada četvrta zemlja po broju vojnika u NATO-u, a vladini zvaničnici smatraju da samonametnuta izolacija iz užeg kruga sprečava Francusku da utiče na odlučivanje unutar vojnog bloka, koji okuplja 26 zemalja.
"Došlo je vreme da se okonča ta situacija. To je u interesu Francuske i Evrope. Evropska uloga će ojačati i NATO više neće biti organizacija kojom dominiraju Sjedinjene Američke Države", rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi.
"Moramo prestati da se zavaravamo da ćemo zabijanjem glave u pesak bilo šta da zaštitimo", naglasio je Sarkozi.
Šef francuske države kaže da NATO ne vodi rat civilizacija, već da pomaže narodima poput muslimana na Kosovu, u Bosni i Avganistanu.
Sarkozi tvrdi da će, bez obzira na povratak u komandu alijanse, francuski nuklearni kapaciteti ostati nezavisni.
Negativne kritike opozicije
Sarkozijev potez izazvao je oštre reakcije opozicije i dela javnosti.
Glavne opozicione stranke, Socijalisti i partija centra Modem, kao i jedan broj degolista iz većinske desničarske partije, protive se Sarkozijevoj odluci.
Bivši šef diplomatije de Vilpen zapitao se da li bi takva Francuska mogla da sprovodi svoju politiku u iračkoj krizi.
Neslaganje su javno izneli i nekadašnji visoki zvaničnici, Alen Đipe i Iber Vedrin.
Francuska je napustila komandu severnoatlantske alijanse još 1966. godine, odlukom tadašnjeg predsednika De Gola, koji je težio da Francuska ostane nezavisna od američkog uticaja.
