Izvor: RTS, 08.Sep.2011, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Forum Srbija - Evropska unija
Srbija će, uoči objavljivanja mišljenja Evropske komisije, na prvom Forumu sa Evropskom unijom u Beogradu dobiti priliku da predstavi napredak koji je ostvarila u reformama. Slaba karika u evrointegracijama - nedostatak mehanizma koji bi terao instititucije da brže pišu i sprovode zakone.
Više od 450 ministara, intelektualaca, novinara iz zemalja Evrope i regiona učestvovaće na prvom Forumu Srbija - >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Evropska unija, koji se u petak održava u Beogradu. To je prilika da se na desetogodišnjicu formalnog početka procesa Stabilizacije i pridruživanja sagleda šta je Srbija postigla, šta propustila, i sa kakvim će se izazovima tek suočavati.
U vrhu liste najvećih uspeha Srbije za deset napornih godina evrointegracija ubrajaju se okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, više stotina zakona usklađenih sa evropskim i popunjen Upitnik Evropske komisije. Bez toga, ni makac ne bi odmakli prema statusu kandidata za članstvo, kojem se država nada.
"Sada ima mnogo više prostora za rad regulatornih tela, menja se način na koji vlast u Srbiji funkcioniše, tako da urađeno je zaista mnogo. Mislim da će građani Srbije biti stroži kritičari od EU, da je sve gotovo", rekla je direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Sledeći korak Srbije na koji Brisel čeka jeste da usvoji zakone o restituciji, medijskoj strategiji i da popravi reformu pravosuđa.
Na konačnu odluku o sticanju statusa kandidata uticaće i rezultat dijaloga Beograda i Prištine o učešću na regionalnim forumima, struji i "Telekomu".
"Iako je 99 odtso posla učinjeno, još ga ima. Ne radi se samo o usvajanju reformskih zakona, već o osiguravanju da se oni pravilno sprovode. Tu ponekad imamo brige, jer nema uvek finansijskih sredstava i adekvatnih kadrova da se realizuju sve reforme i zakoni", rekao je Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji.
Bilo je i boljih dana, sada prema poslednjim istraživanjima - 57 odsto građana podržava evrointegracije. Ono što je njima prednost - putovanja bez viza, privredi je primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. On otvara vrata srpskim proizvodima na evropskom tržištu.
Procenjuje se da je slaba karika u evrointegracijama, nedostatak mehanizma koji bi terao instititucije da brže pišu i sprovode zakone.
Prema rečima Vensana Dežera sada je važno da se ispune ciljevi iz Akcionog plana. "U pravosuđu još traje reizbor sudija i tužilaca. Izneo sam neke predloge kako da se otklone nedostaci u postupcima pa se nadam da će se to ispraviti", rekao je Dežer.
"Reformski zakoni u domenu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala postoje, imamo pravni okvir, ali su nam potrebni rezultati. Dijalog Beograda i Prištine nema alternativu, jednostrani potezi nisu dobrodošli. Potreban nam je napredak", rekao je Dežer.
Za poslednjih 10 godina, skoro milijardu evra slilo se iz fondova Unije za obnavljanje ulica, škola, toplovoda, edukaciju. Ukupno, za reforme je izdvojeno više od dve milijarde ili - 400 evra po glavi stanovnika.
