Izvor: RTS, 18.Jan.2011, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski parlament o Srbiji
Poslanici Evropskog parlamenta glasaće o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Srbija napravila pomak na putu evropskih integracija, rekao Jelko Kacin i pozvao zemlje da ratifikuju SSP u nacionalnim parlamentima.
U okviru plenarnog zasedanja, Evropski parlament glasaće o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je u Evropskom parlamentu da je Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << napravila pomak na putu evropskih integracija i pozvao zemlje koje to nisu učinile da ratifikuju SSP u nacionalnim parlamentima.
"Bez ratifikacije SSP-a nije moguć nastavak procesa integracije", rekao je Kacin na debati Evropskog parlamenta naglasivši da će, kada proces ratifikacije bude urađen, Evropska unija moći da pošalje snažnu poruku Srbiji.
Kacin je naglasio da će posle ratifikacije SSP-a uslediti usvajanje rezolucije kojom će biti poslata poruka podrške Srbiji na njenom dugom putu ka EU, jer se ona, kako je naveo, suočava sa brojnim izazovima.
Srbija je, prema rečima Kacina, pokazala spremnost na kompromis usvajanjem zajedničke rezolucije sa EU o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i ukidanjem redovne vojne službe.
Iako je pozdravio spremnost vlasti u Beogradu da završe saradnju sa Tribunalom u Hagu, Kacin je podsetio na izjavu glavnog haškog tužioca Serža Bramerca da postoji raskorak između političke volje i efektivnih koraka u saradnji sa Hagom.
Kacin je poručio da Srbija ne može da dobije status kandidata za članstvo u Uniji pre nego što pokaže da je sposobna da ostvari punu saradnju sa sudom i uhapsi preostale optuženike.
Srbija je napravila korak u procesu pomirenja u regionu, posebno sa Hrvatskom, rekao je Kacin i naglasio da je novi izazov za Srbiju da pokaže "konstruktivan stav" po pitanju Kosova.
Proces ratifikacije od juna
Evropska unija odlučila je da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom i do sada je to učinilo 11 od 27 zemalja članica. Prva je to učinila Španija, 21. juna prošle godine.
Prvi ugovorni sporazum između Srbije i EU potpisali su 29. aprila 2008. godine u Luksemburgu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i tadašnji predsedavajući EU Dimitrij Rupel.
Sporazum je potpisan posle pregovora u kojima su učestvovali srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, evropski komesar za proširenje Oli Ren i holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen. Stav Holandije bio je eksplicitan i uslovljavan punom saradnjom sa Haškim tribunalom.
U periodu od potpisivanja do početka ratifikacije SSP-a Srbija je jednostrano primenjivala ovaj sporazum.
Osnovni ekonomski element sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, koja predstavlja ne samo tržište od oko pola milijarde potrošača već i tržište sa kojim se obavlja više od polovine ukupne robne razmene sa svetom, oko 56 odsto.
Članstvo i otvorena pitanja
U jučerašnjem obraćanju Komitetu Evropskog parlamenta za spoljne poslove potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da će ratifikacija SSP-a i usvajanje rezolucije o Srbiji doprineti ostvarenju cilja Srbije za 2011. godinu da dobije status kandidata, kao i datum za početak pregovora za članstvo u proleće 2012. godine.
Đelić je u obraćanju telu EU rekao da je ponosan na brzo odgovaranje na Upitnik Evropske komisije, ali i podsetio na pitanja uslovljavanja pristupa Uniji punom saradnjom sa Haškim tribunalom. Đelić je rekao da sve službe rade u dogovoru sa Seržom Bramercom kako bi se što pre uhapsio Ratko Mladić.
Govoreći o predstojećem dijalogu Beograda i Prištine, Đelić je poručio da je Srbija spremna da sarađuje sa Prištinom i evropskim partnerima, kako bi se postigao istorijski kompromis sa Albancima na Kosovu i omogućila evropska budućnost za sve građane Zapadnog Balkana, ali i ponovio da Srbija neće priznati jednoglasno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Đelić je predočio i da srpske vlasti rade na ključnim reformama, a to je posebno ističući pravosuđe i Zakon o restituciji, kako bi se, prema njegovim rečima, reafirmisala nepovredivost privatne svojine.
