Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija spremila kadar za misiju
Rusija oštro osuđuje „zakulisne radnje” EU. – Konkurs za popunu radnih mesta završen, čeka se odluka Saveta ministara
Preliminarni konkurs za popunu radnih mesta u policijsko-pravosudnoj misiji Evropske unije na Kosovu i Metohiji završen je prošlog četvrtka, navodi se u dokumentu pripremljenom za Savet ministara EU u koji je „Politika” imala uvid. Konkurs je raspisan za 1376 mesta – od oko 1800 koliko bi misija trebalo da ih ima – a pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po prvom pozivu iz oktobra prošle godine nisu bile popunjene sve pozicije, 11. januara raspisan je drugi „neformalni i indikativni poziv” za nešto više od pet stotina radnika – uglavnom policajaca.
Iako je navedeno da će postavljanje osoblja misije zavisiti od odluka Saveta ministara i da se ovim dokumentom „ne prejudiciraju ni ishod pregovora o statusu ni politička odluka” o stvaranju misije, jasno je da su pripreme za slanje ljudstva koje bi zamenilo Unmik pri kraju, što je navelo i Rusiju da se juče oglasi.
Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin izrazio je ozbiljnu zabrinutost Moskve zbog izveštaja o „zakulisnim pripremnim radnjama zapadnih zemalja” za novu misiju. On je naveo da to ide „sve do direktnog pritiska na generalnog sekretara UN i na predsedništvo Evropske unije – da se mimo Saveta bezbednosti UN organizuje upućivanje misije EU na Kosovo i jačanje mandata vojne komponente mirovne operacije Snaga za Kosovo”.
U scenariju za stvaranje „pravne osnove” za misiju EU glavnu ulogu trebalo bi da odigra upravo generalni sekretar svetske organizacije Ban Ki Mun svojim pozivom Briselu da zameni misiju UN pošto albanski poslanici u prištinskoj skupštini proglase nezavisnost. Ban bi – planirano je – trebalo da saopšti da su nastale nove okolnosti na terenu i da UN više ne mogu da garantuju bezbednost, a u deklaraciji o nezavisnosti Albanci bi pozvali EU da preuzme staranje o policiji i pravosuđu u pokrajini. O ovom scenariju raspravljali su pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid i politički direktor slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Mitja Drobnič krajem decembra u Vašingtonu, a zbog zapisa o njihovom razgovoru, koji su u petak objavili ljubljanski „Dnevnik” i naš list, još se trese evropska diplomatija. Frid je tada izjavio da nije bitno da sve zemlje EU priznaju Kosovo, već da se samo što pre uputi misija, a da glavne države EU ne računaju na legitimnu osnovu za upućivanje misije u okviru zajedničke evropske bezbednosne i odbrambene svedoči i dokument Saveta ministara u kojem se pominje samo jedna rezolucija Saveta bezbednosti – ona pod brojem 1325 kojom se traži da u mirovnim misijama žene budu ravnopravno zastupljene.
EU je konkurs za radna mesta na Kosovu i Metohiji otvorila i za građane trećih zemalja – koje nisu članice Unije – i pravo da se prijave dobili su državljani Hrvatske, Norveške, Rusije, Švajcarske, Turske, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država, pa bi teoretski posao mogli da dobiju i oni građani Srbije koji imaju hrvatsko državljanstvo.
Prijava za posao policajca, carinika, tužioca ili sudije važi u narednih dvanaest meseci, a formalno zapošljavanje počeće tek kada misija dobije formalnu dozvolu Saveta ministara EU. Do tada prijavljeni treba da budu spremni da ka Prištini krenu u svakom trenutku. Ruska agencija Itar-Tas navodi da će ministri EU odluku o slanju misije doneti na svom sastanku 18. februara, a prema mišljenju neimenovanih eksperata, na koje se poziva ruska državna agencija, ona je „obavezan uslov za proglašenje nezavisnosti”.
„U Briselu će 13. marta biti održan redovni samit EU, koji će, prema ocenama eksperata, biti idealan teren za izradu konsenzusa o Kosovu koje će do tada sa 99 odsto verovatnoće proglasiti nezavisnost”, navodi Itar-Tas.
Zvanična Moskva, međutim, juče je upozorila da je za promenu karaktera, sastava ili operativnog plana akcija međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji potrebna nova odluka SB UN, koja je moguća samo uz saglasnost Beograda i Prištine.
„Očekujemo da će generalni sekretar UN i naši partneri shvatiti pogubne posledice jednostranih scenarija i akcija uz kršenje Povelje UN i uzdržati se od poteza koji sa sobom nose (stvaranje) rušilačkog presedana za sistem međunarodnih odnosa”, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi Mihail Kaminjin.
Predstavnik zvanične Moskve je rekao da se vodi „aktivna obrada” takozvanih skeptika u redovima EU radi brzog priznanja Kosova u slučaju da Priština jednostrano proglasi nezavisnost, a da komanda Snaga za Kosovo razrađuje planove o „umirivanju srpskog stanovništva pokrajine koje je otvoreno protiv suverenizacije Kosova”. „Takve aktivnosti izazivaju našu ozbiljnu zabrinutost i zahtevaju adekvatnu reakciju”, naglasio je Kaminjin.
On je naglasio da Rusija „razume težnju EU da igra aktivniju ulogu u pitanju Kosova”, ali da je to „moguće samo uz poštovanje navedenih uslova”.
V. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Deklaracija o nezavisnosti „u završnoj fazi”
Ministar unutrašnjih poslova u privremenoj vladi Kosova Zenun Pajaziti rekao je da ne zna tačan datum proglašenja nezavisnosti Kosova ali ističe da je proces kreiranja deklaracije o nezavisnosti u završnoj fazi.
„Nezavisnost Kosova u saradnji sa međunarodnim faktorima biće sprovedena tako da neće uznemiriti ni građane ni teritoriju Kosova. Dobili smo obećanja nadležnih bezbednosnih mehanizama na Kosovu da će biti prisutni na terenu sve vreme prelaska na novu fazu i nadam se da ćemo ubediti sve građane Kosova da nezavisnost neće biti hendikep nego privilegija za sve građane i da će ta nezavisnost stvoriti bolje ekonomske uslove za sve na Kosovu”, rekao je ministar u vladi Hašima Tačija juče u Medija centru u Čaglavici.
S. R.
-----------------------------------------------------------
Bocan Harčenko: Ubeđivaćemo Zapad do kraja
Moskva – Za Rusiju su pregovori jedini izlaz za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije i Moskva će nastaviti do kraja da ubeđuje partnere u Evropskoj uniji i SAD da ne priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti pokrajine, izjavio je Tanjugu ruski predstavnik u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko. „Znamo da je šansa mala, mi ćemo ubeđivati partnere do kraja da bi to bilo destruktivno po čitav sistem međunarodnih odnosa”, rekao je Bocan Harčenko, koji nije želeo da govori o postupcima Rusije u slučaju samoproklamovanja nezavisnosti, ali je ponovio da je Moskva pripremila „niz mera”. „Radimo kao svako ministarstvo, za svaki slučaj, a još nema proglašenja, pa se mere i ne saopštavaju”, rekao je Bocan Harčenko, koji je u ruskom Ministarstvu zamenik direktora novoformiranog Četvrtog „balkanskog” departmana.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Podrška SAD evroatlantskim integracijama Srbije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington 29. januara – Na pitanje šta misli o prelaznom političkom sporazumu o saradnji Srbije i EU, koji treba da bude potpisan 7. februara, portparol Stejt departmenta Tom Kejsi, na konferenciji za novinare je rekao da SAD „svakako podržavaju želju Srbije za šire predstavljanje u evroatlantskim institucijama” a da je „na EU da odluči ko će i pod kojim okolnostima biti njeni članovi’
Iskazao je i ovdašnju nadu da će Srbija nastaviti da teži širenju odnosa sa Evropom, SAD i ostatkom međunarodne zajednice”. U sledećoj rečenici je precizirao: „To je jedan od razloga zbog kojih podržavamo rešavanje problema koji dugo postoje a koji su proizišli iz raspada bivše Jugoslavije, uključujući konačni status Kosova i suđenje izvesnim ratnim liderima za zločine počinjene u ratu u Bosni i drugde”.
Upitan da prokomentariše stav „stranke premijera Srbije Vojislava Koštunice da bi pomenuti sporazum sa EU „bio bolji kad bi Zapad napustio plan za jednostranu nezavisnost Kosova”, Kejsi je odgovorio: „Naše stanovište o Kosovu je nepromenjeno, ostanimo pri tome”"
Portparol Stejt departmenta nije želeo da komentariše ostavku političkog direktora u slovenačkom ministarstvu spoljnih poslova Mitje Drobniča.
M. P.
[objavljeno: 30/01/2008]
