Izvor: Vesti-online.com, 20.Jan.2013, 19:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropljanima preti beda iz koje se nikad neće izvući

Evropski model socijalne države mora se promeniti i prilagoditi, inače će ga razoriti dužnička kriza i mere štednje koje su posledica krize. Bude li taj model razoren, veliki broj ljudi pašće ispod linije siromaštva i neki će se čak naći u trajnom siromaštvu iz kojeg će im biti teško da se izvuku do kraja života.

- Socijalno stanje u EU je zabrinjavajuće. Nezaposlenost je dosegla nivo kakav nismo zabeležili u gotovo dve decenije. Prihodi domaćinstava padaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << a opasnost od siromaštva i isključenosti iz društva neprestano raste, kaže evropski poverenik Laslo Andor.

Andor je predstavio pregled zaposlenosti i socijalnog stanja u EU u 2012, koji je, na gotovo 500 stranica, objavila Evropska komisija.

- Grupe kojima preti trajno siromaštvo mlade su odrasle osobe, neaktivne ili nezaposlene žene, samohrane majke, stariji radno sposobni građani koji su prestali da rade, navodi se u analizi.

Ali dok Evropljani u nekim zemljama (Bugarska, Grčka, Italija...) padaju ispod granice siromaštva i ne uspevaju se dovoljno brzo i u dovoljno velikom broju dignuti iznad te granice, u zemljama poput Austrije, Francuske i Velike Britanije ipak se događa drukčiji trend: tamo je u 2012. veliki broj ljudi pao ispod granice, ali veliki broj ljudi se i popeo iznad granice siromaštva. To govori da ne postoji jedan evropski model socijalne države, već više različitih, manje i više modela u više različitih zemalja.

Ovaj Komisijin dokument izazvao je poprilično zabrinute reakcije, a za neke je on još jedna potvrda da mere štednje nisu dobre za Evropu. Čak i ako analiza pokazuje da nemački model funkcioniše, a da neki drugi “južnjački” modeli ne funkcionišu, treba se zapitati u čiju korist nemački model funkcioniše, kaže poslanica Evropskog parlamenta i nemačka levičarka Gabrijel Cimer.

- Sigurno ne funkcioniše u korist najslabije plaćenih radnika čije su plate nekoliko puta smanjene u ime povećanja konkurentnosti, čime je znatno povećana razlika između bogatih i siromašnih. I sigurno ne funkcioniše u korist južnih Evropljana, koji kupuju relativno jeftine nemačke proizvode i usluge nanoseći štetu svojoj proizvodnji, kaže Gabrijel Cimer.

Nastavak na Vesti-online.com...